Ево колика ће вам бити пензија ако 40 година радите за минималац, сума је срамотна

07:40 18.04.2023.

Велики број радника у Србији једва спаја крај с крајем, а када помисле колико ће новца имати када буду у пензији у још већем су проблему, с обзиром на то да већина најстаријих грађана наше земље има минорна примања. Наиме, ако је неко током читавог радног века зарађивао 40.000 динара, у "трећем добу" примаће тек око 23.600 месечно, а они грађани који маштају о пензији која прелази 50.000, морају да се постарају да зарађују 90.000 сваког месеца током истог периода.

Просечна пензија у Србији износи свега око 30.000 динара, док је најмања око 20.600.

Просечна и минимална плата су, с друге стране, више, те износе 84.227, односно 40.000 динара, што значи да се велики део зараде “изгуби” када се радници пензионишу.

Наравно, висина пензије зависи од плате коју је будући пензионер примао током радног века, односно висина уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурнање.

Такође, колика ће пензија бити зависи и од дужине радног стажа, као и тога да ли је пензија превремена или инвалидска.

Како се рачуна износ пензије?

За израчунавање пензије користи се посебна и не тако једноставна формула, а висина примања коју примају спрски пензионери једнака је производу личног и општег бода.

Да би се израчунао лични бод, потребно је прво израчунати лични коефицијент, до којег се долази када се свака годишња зарада подели са просечном републичком платом, за сваку годину радног стажа понаособ, а након тога се збир добијених износа множи са годинама стажа.

За период од 1970. до 2002. године рачуна се зарада у нето, а од 2003. у бруто износу.

Након тако израчутаног личног бода, потребно га је помножити са општим бодом, који за 2023. годину износи 1.111,25 динара.

Женама се стаж увећава за шест одсто, а максимални стаж који може да се користи у обрачуну пензије је 45 година.

Када је у питању обрачун превремене старосне пензије, поступак је исти, али се трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец ранијег одласка у пензију, до максималног умањења од 20,4 одсто.

Као и старосна, исто се рачуна и инвалидска, али се приликом обрачуна она увећава и за додатни стаж који зависи од навршених година живота и пола осигураника.

Ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, попут губитка слуха услед рада на градилишту или респираторних болести којима су изложени рудари и здравствени радници, онда се пензија обрачунава према стажу од 40 година.

Породична пензија се одређује на основу висине пензије умрлог осигураника, те ако зараду наслеђује један члан породице, примаће 70 одсто пуног износа месечно, два члана укупно 80, три – 90 и четири и више чланова 100 одсто.

Колика ће вам бити пензија?

Према рачуници Фискалног савета, ако би се сутра пензионисао радник који је током 40 година стажа радио само за минималац, који се почетком године “попео” на око 40.000 динара, имао би месечна примања од тек 23.596.

Радник који је током свог радног века зарађивао 50.000 динара сваког месеца, примао би 29.495 динара. Пензију која прелази 30.000 динара могао би да очекује само радник који је током 40 година зарађивао 55.000. Он би, наиме, сваког месеца примао пензију од 32.444 динара.

Грађани који су радили за 70.000 и 75.000 динара сваког месеца током 40 година, могли би да очекују пензије од 41.292, односно 44.242 динара.

Да се сутра пензионише, тек радник који је током 40 година зарађивао 90.000 сваког месеца, имао би пензију већу од 50.000, тачније 53.090 динара.

До пензије веће од 100.000 динара може да “догура” само онај радник који је зарађивао плату од 180.000. Он ће у том случају, као пензионер, примати 106.180 динара.

Ако је пензија мања од минималне пензија која је одређена законом, што је око 20.000 динара, одређује се најнижи износ који зависи од категорије осигураника, а одређује се према несвршеном стажу осигурања.