Pročitaj mi članakPrizor koji se ovih dana može videti na Tari, i to na teritoriji Nacionalnog parka, nemilosrdna je seča četinara, zdravih višedecenijskih, pa i stoletnih stabala.
Узнемирени грађани о томе су обавестили активисте „Ужичке акције“, препознате као следбенике Устава и закона. Иако политички делују на територији Ужица, друштвено одговорни отишли су на Тару, а оно што су затекли је немилосрдна масовна сеча стотине стабала. Тим поводом смо разговарали с очевицима, директором НП Тара, а и сами сведочили застрашујућем призору.
„Када су нам грађани јавили да се у НП Тара дешава масовна сеча шуме, наша екипа је изашла на лице места и на више места затекли смо гомиле исечених здравих стабала на пути ка Митровцу. Зашли смо и дубље у шуму и пронашли потпуно девастирана подручја где је поред стабала уништавана и оближња животна средина. Затекли смо једно лице запослено у НП Тара, које се представило као инжењер шумарства. Најпре нам је рекао да је реч о уклањању болесних стабала а када смо указали на чињеницу да су готово сва стабла потпуно здрава, навео је да су она обележена и да морају да секу шуму јер се од тога издржава 200 запослених у националном парку. Такву изјаву би делом и разумели, ако лице издржава своју породицу радом у НП Тара и размишља само на тај начин, али је поразно што је то изјавио неко ко је завршио Шумарски факултет, и да тако нешто подржава усред националног парка “, каже за Нова.рс адвокат Радован Новаковић, активиста „Ужичке акција“.
Масовна сеча стабала на Тари Фото:Славица Панић/Нова.рс
Према нашим сазнањима, Национални парк Тара три милиона евра, односно 75% прихода, остварује од шумарства и продаје стабала, углавном за грађу. Уколико се овакав тренд настави, не само да ће се угрозити заштићено подручје, већ и читаву природа и њен биодиверзитет што свеукупно запоставља туристичку делатност.
„Сумњу ствара што се сеча обавља и током викенда. Крајње је време да се размисли о одговорности и способности руководства НП Тара да обезбеђује сопствене приходе. Уколико нису у стању да зараде за плате запослених приходима од туризма, онда се поставља питање сврхе постојања једног од најзначајнијих националних паркова у Србији. Постоје многобројни примери добре праксе начина финансирања националних паркова у свету, који се заснивају на приходима од туризма, а не на сечи сопствене шуме“, наглашава Новаковић.
Како је могуће да се на територији нациналног парка врши тако масовна сеча шуме, па и викендом, питали смо директора НП Тара. Оборена стабла обележена жигом, а забрињавајуће делујето што је највећи број стабала здрав и што се ради о вишедеценијским стаблима али још више што су то, како тврди директор, редовне активности.
„То је редовна сеча с планским документима. Ми радимо десетогодишње планове на које сагласност дају Министарство пољопривреде, шимарства и водопривреде и Министарство заштите животне средине и све радимо уз њихову сагласност. Ради се о класичној редовној сечи у трећем степену, законски дозвољеној. Стабла обележава инжењер шумарства с лиценцом, све је легално. Све што радимо је транспарентно о чему едукујемо и локално становништво.“, тврди директор НП Тара Драгић Караклић.
Он још додаје да се током године у оквиру редовне сече обори 35 хијада кубика стабала и десет хиљада у октвиру санитарне сече што је укупно 45 хиљада кубика. Оно што је упитно, а ако је законито, како је могуће да тако нешто, и то у националном парку, толерише Влада Србије.
Национални парк Тара је од 1981. године заштићено подручје прве категорије које се простире на површини од 25 хиљада хектара. Најлепши украс ове планине су четинари међу којима и велелепна Панчићева оморика. То што се на Тари дешава, а чему сведочи и оближњи Златибор је дело људске руке, кадре да уништи највеће драгуље природе и њено богатство, све зарад похлепног богаћења. Оно што само у Србији не изненађује, а ако су наводи директора тачни, јесте да за овакав еколошки масакр зелено светло стиже од чак два министарства.
