Прочитај ми чланакСтара народна пословица каже: „Тиха вода брег рони“, а са чиме се то водотокови у Србији суочавају? Последњи у низу изазова је мазут у Моравици код Ивањице, међутим ово представља само део слике и прилике изгледа наших река.
У понедељак 11. августа, у реци Моравици код Ивањице, десило се изливање мазута из Специјалне болнице за рехабилитацију. Процењује се да је у резерви која је недавно набављена за потребе грејне сезоне која долази, било око 70 тона мазута. Да ствар буде још гора, сама санација мрља у реци могла се извести, тек пошто се цела цистерна испразни. Међутим брзом реакцијом надлежних органа спречено је даље отицање мазута низ реку, те потенцијално загађење слива реке, постављањем мрежа за заштиту. Због критичности ситуације проглашена је и ванредна ситуација, јер да није заустављена, ова еколошка катастрофа, директно би угрозила грађане Ивањице, Ариља, Пожеге, па и Чачка, као и свих осталих насељених места уз ову реку.
Printskrin: Youtube/jasatomic.org
Поставља се питање одговорности за ову катастрофу, која је могла да има далеко веће последице, да није на време откривена. Представници локалних власти кажу да не знају шта је узрок и да ли је неко крив. Иако ће то бити на надлежним органима да ураде, следећи слику и прилику изгледа наших река, ако се утврди кривица, бојим се да одговорност нико неће понети. А свакако да одговорност постоји, јер је вода загађена, а притом је препоручено да се не конзумира и не користи за заливање. Такође не треба заборавити утицај на изглед реке, као и на негативан утицај на екосистем реке. Међутим, ситуација са Моравицом је само део проблема у којем се налазе скоро све наше реке.
Пре пар дана објављени су резултати микробиолошког истраживања које су извели научници са неколико аустријских факултета. Узорци који су узети са 30 различитих локација на Дунаву су поразни, посебно за делове тока кроз Србију, Румунију и Бугарску. Оно што забрињава јесте чињеница да је утврђен висок ниво загађености фекалијама и ешерихијом. Иако су се стања у суседним државама донекле побољшала, ситуација у Србији је јако лоша. С тим у вези поразан је и податак да је Београд једина престоница у Европи која нема пречишћиваче отпадних вода, те се све директно испушта у реке. А када се узме у обзир да се у Дунав улива највећи број река из Србије, а да се у њих испуштају углавном све отпадне воде, добијени резултати нимално не треба да нас зачуде.
На све то ситуација није ништа боља ни са одлагањем отпада, уместо да се рециклира, велика количина отпада се налази у рекама или на њиховим обалама. Поред тога на депонијама које се често налазе близу река одлаже се отпад који временом заврши у њима. Такав случај је и са рекама Лимом и Дрином, у које се последњих година слила огромна количина отпада. Некада једна од најчистијих река, Дрина је данас то само јединим делом свога тока, док како се приближава ушћу у Саву, призори лепоте бивају замењени отпадом. И биће да она реченица, „Ако је Дрина граница, попићемо је“, треба да се замени с неком која ће фокус ставити на заједничким акцијама чишћења и освешћивања свих људи.
Уз све наведено, ту су и даље актуелне, мини-хидроелектране (МХЕ), о којима је већ много речено. Било како било, стање са рекама нам је катастрофално, а последица очито да нисмо ни свесни. Докле ће нам реке служити за одлагање отпада и докле ће након сваког јачег пљуска од тог отпада настајати поплаве? И на крају када ће схватити сви они који својим несавесним деловањем наносе штете свим грађанима и природи колико су нам реке важне.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
