Прочитај ми чланакСерија сече стабала, која се у Београду одиграва већ неколико месеци, наставила се у једном споменику природе, Миљаковачкој шуми, подручју под државном заштитом треће категорије. Последњих месеци, у Београду је исечен огроман број здравих стабала на Кошутњаку, на Калемегдану, на Ушћу, на Бановом брду, у Чубурском парку на Врачару, а Миљаковачка шума се унишатава сечом већ неколико година, као и Звездарска шума.
Посечено стотине здравих стабала на Кошутњаку
Фото: Фејсбук
Некада манастирски посед, данас зелена оаза на десетак километара од центра Београда, Миљаковачка шума је споменик природе. У њему је је сада педесетак „споменика“ ономе што су била стабла, по свему судећи до недавно.
Ко и зашто сече парк под заштитом државе, револтирани грађани питали су предузеће „Србјашуме“?
„Добили смо одговор да црква има право, цркве имају право да секу један део шуме и то онај који одреде стручњаци, шумари. Е сад да ли је то истина, или неко користи ту чињеницу па ради додатно још нешто заиста не знамо“, каже Бошко Вуковић, из удружења „Чувари извора“ Миљаковац.
Питања надлежнима упутила је и Н1, уз подсећање да су о сечи Миљаковачке шуме под нејасним околностима, медији извештавали и 2017. и 2018. године.
„Ово ако крене неће имати краја, зима се ближи и ово је заштићено природно добро и то је кривично дело и велике су казне“, упозорио је Вуковић.
Кривични законик предвиђа казну и до три године за шумску крађу или пустошење шума. Међутим више од лоповске, грађани стрепе од државне секире, на чијем су се удару, само у последњих неколико месеци у Београду, нашла стабла која су засметала пројектантима Калемегданске гондоле; затим борови на Кошутњаку.
Падала су стабла и у парку на Бановом брду, а стигла је тестера „Зеленила“ и у старо језгро града – у Чубурски парк.
Све то упркос протестима грађана, и уз уверавање надлежних да је пустошење зелених површина Београда у јавном интересу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 25, 2019
