– Лобања коју чувају Руси и тврде да је припадала Хитлеру подвргнута је ДНК анализи и испоставило се да је женска – каже Џерард Вилијамс, аутор интригантне књиге „Сиви вук“, који сутра долази у Србију.

Публицистичку студију „Сиви вук“ са поднасловом „Бекство Адолфа Хитлера“, уз Џерарда Вилијамса потписује и Сајмон Данстен. У њој двојица британских новинара након петогодишњег истраживања одбацују званичну верзију о смрти нацистичког вође.

Књигу је код нас објавио „Admiral books“ у преводу Горана Скробоње (који је помогао и овај интервју), а говорећи о почетном мотиву да је пише, Вилијамс каже:

„Припремао сам документарне филмове у Аргентини када сам наишао на причу о томе да је Хитлер тамо побегао подморницом и тек касније умро. Првобитно сам хтео да о томе снимим неозбиљан документарац о ‘теорији завере‘ – никад се нисам бавио причама о ‘завери‘ и чинило ми се као фина промена после озбиљних вести и тема. Међутим, током даљег рада постало је јасно да у тој причи има много више. Сајмон, који је и писац, заинтересовао се и кренули смо у истраживање, а оно што смо открили, окренуло је прихваћену историју наопако.“

Како браните тезу да је Хитлер побегао у Аргентину где је живео до 1962?

– Аргументи су исцрпно наведени и до танчина објашњени у књизи. Међу њима је и сведочење нацистичког пилота који је Хитлера одвео из Берлина, сведочења 12 очевидаца његовог појављивања после рата, документи ФБИ и ЦИА о томе да је Хитлер виђан после рата у Латинској Америци.

Како је живео? Како се понашао?

– Изгледа да је он био политички активан у покушајима да поново изгради нацистичку Немачку у изгнанству све до 1952, кад га је скрајнула организација којом је управљао његов заменик Мартин Борман. Углавном је живео мирно, буржујски, у луксузном окружењу. Сматрамо да је добар део богатства организације профилтриран натраг у Западну Немачку током педесетих година XX века како би се потпомогло „западнонемачко привредно чудо“. Плен из окупиране Европе опран је кроз много фаза и данас вероватно представља знатан удео у акционарском капиталу највећих компанија широм света. Више детаља о томе биће објављено 2013, у нашој следећој књизи, „Нацистичка конфедерација“.

Кажете да је имао и потомство?

– Ева га је оставила 1955. и повела са собом њихове две ћерке, Уши и ону чије име не знамо. Уши је рођена у Европи 1938, а друга – по њиховом доласку у Аргентину. Мислимо да обе ћерке, а можда и још њихових потомака, живе било у Немачкој, било у Аргентини.

Како званична историја прихвата ваше тврдње?

– Неки су нас одмах отписали, одбивши и да прочитају књигу или погледају доказе, а ми смо и даље спремни да их представимо озбиљним истраживачима. За друге је ова књига била фасцинантна. Званична историја једноставно погрешно наводи податке о Хитлеровој смрти. Стаљин је рекао да је Хитлер побегао у Шпанију или Аргентину, Ајзенхауер је казао да појма нема шта се догодило с Хитлером, не постоје форензички нити ДНК подаци о његовој смрти – лобања коју чувају Руси тврдећи да је припадала Хитлеру подвргнута је ДНК анализи и испоставило се да је женска.

На почетку XXI века чују се и гласови о јачању неонацизма. Ваше виђење?

– Веома забрињавајуће, посебно јачање неонацизма у земљама централне Европе. Надам се да никада више у озбиљној политици нећемо видети ништа налик томе!

С којим очекивањима долазите у Београд?

– Радујем се посети Београду после готово 18 година! Живео сам у том граду, повремено, две и по године почетком деведесетих, док сам извештавао о сукобима у региону. У много чему, Београд је постао моја друга кућа и упркос ужасима рата у Босни, стекао сам пријатеље у Србији и имам дивне успомене.

(Татјана Њежић – Блиц)

Ознаке: џерард вилијамс, Аргентина, нацисти, смрт, Хитлер