Прочитај ми чланак
Да ли можете да замислите следећу ситуацију: Срби обележавају дан стицања независности. У свим већим градовима бивше Југославије, од Вардара па до Триглава, развијене су српске заставе. Еуфорија, ватрени говори, учешће највиших државних функционера на серији прослава.
Зашто да се стидимо? Па Срби су на овим просторима у новијој историји (да се не враћамо на Душаново царство) први стекли независност и кренули у коначну битку за ослобођење од Турака. Масовно полагање венаца на споменике и бисте српским борцима палих широм Балкана у борби за независност. И остварење сна: да сви Срби најзад живе у истој држави. И право да и они славе своје хероје.
Можемо да замислимо епилог. Цео регион, са све душебрижницима са Запада, али и појединцима из Србије, оштро осуђује ове „великосрпске аспирације“ и „србочетничке хорде које знају само да пале и уништавају све пред собом“.
О „великосрпској и четничкој агресији у циљу стварања Велике Србије уз етничко чишћење“ да и не говоримо, као и сталном уздизању и слављењу не хероја, већ „ратних злочинаца“. Политичари, и власт и опозиција, одмах морају у Брисел и Вашингтон на васпитнопоправну ћушку. Уз поруку „немојте се играти ватром“. Иначе, зна се шта следи. Или већ знамо. Питање Војводине, Санџака, југа Србије… И наравно, никада нећемо ући у ЕУ.
Ових дана сведоци смо еуфорије под називом „Сто година стицања независности Албаније“, али и пројекта који се увелико, милом или силом, остварује – „Сви Албанци у једној држави“. Усред Србије и Македоније одвија се велилчанствена прослава, уз потпуно игнорисање тих земаља. Путник намерник сигурно ће доћи до закључка да је Албанија највећа и најмоћнија земља у овом делу Европе. И добро ће запамтити како изгледа њена застава.
Разумем тежње Албанаца да коначно живе у једној држави. Ко нам је крив, пројекат „Косово“ стрпљиво су и успешно одрадили. Сада иду даље. Имају повољан курс и добар ветар у леђа са северозапада.
Али, не разумем зашто исто право немају остали народи. Зашто ових дана морамо да повијемо главе и да ћутимо, да не смемо реч да кажемо, и то усред Србије. Да гледамо споменике људима који су убијали Србе. И заставу друге земље. Не прихватам објашњење да су Албанци на југу Србије грађани другог реда, да немају посао и да су сиромашни. Да се не заваравамо. Шта год да урадимо, они једноставно не желе Србију, већ само Албанију. Тако је било и на Космету. И то ће, ако се овако настави, кад-тад остварити.
Срби нису хтели Хрватску, Босну, не прија им баш ни Црна Гора. Расути су по целом Балкану. И имају само једну жељу: да живе у истој држави. Под истом заставом са двоглавим орлом. Орлови су заштићена врста, али изгледа не сви. Али, ми то на време нисмо схватили.
(Рајко Недић ,Прессонлајн)
