Прочитај ми чланакАктивисти „Крова над главом“ који широм Србије спречавају да извршитељи избаце људе на улицу суочени су са бројним притисцима. То се наводи у анализи Београдског центра за безбедносну политику у коју ДW има увид.
„Грађани са једне стране, полицијски кордон са друге стране, овамо неки утеривач дугова, овамо нека сиротиња, то је доста речито само по себи“, описује један активиста Здружене акције „Кров над главом“ како изгледају њихове акције одбране људи од принудних исељења. Тако настају и атрактивни снимци који се брзо шире друштвеним мрежама, пише Дојче веле.
„Кров над главом“ од 2017. дела у Београду и Новом Саду, однедавно и у Суботици. Принцип је прост: активисти покушавају да стигну тамо где приватни извршитељи уз садејство полиције избацују људе из кућа или станова како би те некретнине продали, а повериоци могли да наплате дугове. Дужници се онда бране телима – активисти пасивним отпором не дозвољавају извршење.
Тако је рецимо „Кров над главом“ крајем децембра преко Фејсбук странице позвао људе да се окупе на адреси једне породице којој је најављен долазак извршитељке. „Избацивање старих и тешко болесних људи на улицу, и то у децембру, равно је убиству. Професионални стечајни управници и приватни извршитељи (…) су паразити нашег друштва; људи који својим радом не стварају ништа од вредности него се искључиво богате на туђој несрећи и уништавању туђих живота“, писало је у том позиву.
Борбене пароле и позив на идеале имају и своје наличје. Јавност мало зна о немилосрдном обрачуну власти са активистима – од застрашивања до драконских новчаних казни. ДW ексклузивно има увид у анализу Београдског центра за безбедносну политику насталу на основу интервјуа са низом активиста и анализом закона.
Драконске казне
У анализи се подсећа да је Закон о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) – донет 2011. за време претходне власти – први пут увео „јавне извршитеље“. „Иако их закон дефинише као јавне извршитеље, они функционишу као приватни предузетници мотивисани профитом, а не заштитом јавног интереса“, наводи се у тексту.
Посебан проблем је, како се додаје, могућност да се и ситни дужници избаце из свог јединог дома. Прошлог лета је актуелна власт додуше изменила ЗИО тако да дом дужника не сме да се продаје уколико је дуг мањи од 5.000 евра. У Београдском центру за безбедносну политику то и даље виде као несразмерно – јер се у име наплате дуга вредне некретнине продају у бесцење.
То значи да се људи могу „у складу са законом избацити на улицу и учинити бескућницима. Пракса показује да оваква правна регулатива погађа првенствено оне који су већ у тешком економском положају – ситне дужнике, жртве превара, раднике приватизованих предузећа, избеглице“, пише у тексту.
Као кључна измена ЗИО од прошлог лета наводи се увођење новчаних казни за оне који „ометају или спречавају“ извршење. Казне иду од 10.000 до 200.000 динара за физичка лица, те од 100.000 до чак два милиона динара за правна лица. Стога се, пише у анализи, може претпоставити да држава намерава да третира „Кров над главом“ као правно лице и драконски их кажњава.
„Ми смо до сада у Здруженој акцији имали принцип да солидарно скупљамо паре за људе који добију казне, али томе постоји неки природни лимит“, навео је један активиста. „Ми не можемо да скупимо онолико колико држава може да нас казни.“
Оптужбе на рачун полиције
Спорни закон о извршењима променио је и улогу полиције која је сада малтене продужена рука приватних извршитеља. Наиме, посао полиције више није само да чува јавни ред и мир, већ и да, ако треба, употреби силу против оних који ометају извршитеље.
„Очигледно је да постоје минимум два модела понашања полиције. Један где их извршитељ позове, они дођу и праве се блесави, тада нису инволвирана страна“, прича један активиста. „Други модел је онај у којем су они много више ангажовани и где су спремни да направе кордон, да те изгурају… То мислим да зависи од тога у каквом су односу са конкретним извршитељем или извршитељком, у каквом су односу са повериоцем…“
Активисти сведоче о претњама које добијају од полиције или одбијану полицајаца да се легитимишу. Једна активисткиња чак тврди да ју је један полицајац сексуално узнемиравао током извршења, ухвативши је за груди.
Прошлог јуна су двојица активиста „Крова над главом“ претучени на кампусу Универзитета у Новом Саду. Нападачи, наоружани шипкама и боксерима, до данас нису откривени. Један од претучених активиста сада каже да има информације да иза напада стоји један новосадски извршитељ „познат по бруталности“.
„Полиција нас је завлачила. Једном су нас чак и застрашивали, рекли су нам да ако ми погрешимо на препознавању, та лица могу да поднесу кривичну пријаву против нас. Радили су на томе да нас одврате од препознавања, говорили су нам како морамо тога да се пазимо“, додао је тај активиста у разговору за Београдски центар за безбедносну политику.
Анализа ове невладине организације није укључила одговоре полиције, извршитеља или надлежних државних институција. Ипак, ауторка анализе Исидора Стакић извлачи закључак да држава, оличена у актуелној власти, „има за циљ гушење активизма, односно одвраћање људи од тога да буду активни грађани и да се баве питањима од јавног значаја“.
„Важно је узети у обзир и друштвени контекст – класно раслојавање, сиромаштво и непостојање развијеног програма социјалног становања“, додаје Стакић за ДW.
Како јој је у разговору указао један активиста, станови су и даље махом у власништву обичних грађана који у њима живе. „Стамбени фонд је један од последњих значајних резервоара вредности који се не налазе под директном контролом крупног капитала – што није у складу са неолибералном економском политиком државе“, додао је тај активиста
Остатак текста прочитајте на dw.com
