Прочитај ми чланак

„ДРЖАВА ПРАВИ ТАЈНУ ПОЛИЦИЈУ“: Шта је МУП законом хтео да провуче „испод радара“

0

Уместо да санкционисањем полицијских службеника који су тукли грађане на прошлогодишњим протестима у Београду покажу да се прекомерна употреба силе неће толерисати, Министарство унутрашњих послова одлучило се за други пут.

Они су у Нацрт закона о унутрашњим пословима убацили одредбу која би снимање примера полицијске бруталности учинили прекршајем. Па ће тако, уколико се закон усвоји у неизмењеном облику, свако ко објави податке о идентитету службеног лица које примењује полицијска овлашћења морати да плати новчану казну у распону од 30.000 до 200.000 динара.

Паралелно, у истом члану је одређено да се напушта пракса по којој је сваки полицијски службеник на униформи имао исписано презиме. Уместо тога, полицајци ће бити идентификовани комбинацијом слова и бројева, о чему је Директно.рс известио прошле недеље.

Предраг Петровић, програмски директор Београдског центра за безбедносну политику истиче да ће ова решења оставити веома негативне последице у јавности.

– У суштини, оваквим одредбама од полиције чији је основни задатак заштита јавности покушава да се направи тајна полиција. Ово решење ће значајно ограничити слободу говора и право јавности на информисање о раду полиције – каже Петровић.

Мотив за овакво законско решење, према мишљењу програмског директора БЦБП-а, лежи у прошлогодишњим протестима у центру Београда.

Подсетимо, у јулу 2020. године, након најаве председника Србије да би могло да уследи ново увођење полицијског часа, велики број грађана је изашао на протесте. Током неколико вечери долазило је до насилног сукоба између демонстраната и припадника полиције. Тих дана су медије преплавили снимци на којима се види како припадници полиције ударају грађане који нису пружали никакав отпор. И док је велики број грађана прекршајно одговарао због учешћа у немирима, колико је познато, још увек нико од полицијских службеника није одговарао због прекомерне употребе силе.

– Верујем да су прошлогодишњи протести утицали на доношење овакве одредбе. Тада су се појавили и снимци неких високопозиционираних функционера МУП-а који примењују прекомерну силу – каже Петровић.

Јулски протести су прва асоцијација на одредбу нацрта и за Данила Ћурчића, програмског координатора Иницијативе за економска и социјална права А11. Ова организација је поводом полицијске бруталности поднела десет кривичних пријава. Како напомиње Ћурчић, ниједна до сада није процесуирана.

– И овако је било доста потешкоћа да се утврди који полицијски службеници су учествовали у прекомерном коришћењу силе. Оваква одредба би потенцијално онемогућила све те покушаје. Заштитник грађана је изнео препоруку да се успостави механизам према којем би било могуће идентификовати и службенике који носе оклопе, а не само униформе. Ово решење је у директној супротности са том препоруком, и свакако неће допринети успостављању одговорне полиције – каже Ћурчић, карактеришући одредбу нацрта као „опасну“.

Одредба која забрањује објављивање идентитета полицијског службеника, само је једна у низу коју су критиковали представници цивилног сектора. Јавна расправа о овом закону је, подсетимо, трајала 20 дана, колико износи законски минимум.

Како подсећа Предраг Петровић из БЦБП-а, и данас се вест о измени овог системског закона не налази на насловној страници интернет презентације министарства.

– Очигледно да је постојала намера да се одредбе попут ове провуку испод радара. Иако је јавна расправа отворена 30. августа, саопштење о њој је тек недавно послато. Наравно, уколико представници власти желе да усвоје овакав закон, нико их у томе не може спречити. Владајућа коалиција има убедљиву већину у скупштини која усваја законе као на траци – истиче Петровић.