Прочитај ми чланакПројекат “Чиста Србија”, тежак четири милијарде евра, донеће грађанима више од “250 малих Рио Тинта” - прљавих, застарелих, енергетски неефикасних и неекономичних постројења за пречишћавање отпадних вода, која ће дугорочно бити штетна за економске интересе државе и становника, здравље животне средине и људи, наводе саговорници листа “Нова”.
Реализација пројекта „Чиста Србија“, званично је почела у августу прошле године потписивањем анекса уговора између Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, кинеских инвеститора ЦБРЦ и представника 14 локалних самоуправа. Радови у Врању, Крагујевцу и Кладову званично су већ почели, а у провој фази су на листи још Варварин, Кнић, Бања Врујци, Крупањ, Лајковац, Мионица, Кучево, Сврљиг, Лазаревац, Велико Црљене, Обреновац, Нови Бечеј и Нови Сад.
printscreen Instagram
По речима министра Томислава Момировића, у започетој фази пројекта требало би да буде изграђено 26 постројења за прераду отпадних вода и близу 700 километара нове канализационе мреже, а за пет година укупно 7.000 километара канализације и више од 250 нових постројења.
Иако пројекат на први поглед звучи као дуго очекивано решење за Србију у којој више од трећине домаћинстава нема канализацију, а више од 90 одсто отпадних вода завршава у рекама, саговорници листа “Нова” упозоравају да би због начина на који се спроводи и избора технологија земља могла да доспе у још већи проблем.
Адвокат Јован Рајић из Регулатурног института за обновљиву енергију (РЕРИ) објашњава да се од почетка све изводи нетранспарентно, путем директних погодби, без расписивања тендера, јавних набавки и јавно доступне документације.
“Да се у овом пројекту планира употреба застарелих технологија за пречишћавање вода сазнали смо тек из готових Студију утицаја на животну средину, кад су делови пројекта већ почели. Да би до тога дошли било је потребно да се јако интересујемо и да то виде стручњаци који се разумеју технологије”, каже Рајић за лист “Нова”.
Објашњава да је инвеститор у обавези да у студији утицаја понуди варијантна решења – упореди две, три технологије и образложи због чега бира једну од њих, а у случају “Чисте Србије” избор је пао на застареле и лоше, јер најновије нису уопште разматране.
“Свако планирано постројење је “мали Рио Тинто” јер заузима велику површину, загађује околину, смрди, захтева превелику количину енергије, премного новца за изградњу, затим одржавање, и има добре шансе да већ за две, до три године не буде употребљиво”, прича за лист “Нова” професор емеритус за водне и еколошке системе Империјал колеџа у Лондону др Чедомир Максимовић, који се више од три деценије бави управљањем урбаним водама.
Постројења рађена по застарелој технологији, развијеној пре више од пола века, према речима професора, захтевају много, до 15 пута више простора од савремених и јако смрде. Због велике удаљености од места испуштања фекалних вода зато захтевају гломазну инфраструктуру, што додато повећава цену изградње, али и потрошњу енергије. Уз то, док канализациона вода од места испуста стигне до места за пречишћавање, у њој се на сваком километру развија све већа количина токсичних, углавном агресивних сумпорних једињења, која нагризају цеви и уз то отежавају процес пречишћавања.
Значајну предност нове технологије огледа се и у томе што се код ње бактерије које чисте воду од органског загађења, како објашњава професор, не пливају слободно у великом базену и насумично “хватају храну”, већ код њих вода протиче кроз мрежу са “гроздовима” великог броја сконцентрисаних бактерија.
“Са старом технологијом је потребно дан, дан и по да се пречисти вода, а у случају кише која обавезно спере микроорганизме, потребно је и до недељу, две. Са новом је за чишћење довољно око сат, сат и по”, објашњава професор.
Наглашава да само савремен систем за пречишћавање троши четири пута мање енергије. Уз то постоји и значајна уштеда струје која би се трошила на довођење отпадних вода, јер ови системи за разлику од старих не смрде и довољно су мали да могу да се праве у тамо где је најзгодије – у деловима града до којих фекална вода силази гравитационим путем. Уз то би могла да се бирају и места на којима постоји потреба за тако пречишћеном водом која би, на пример, могла да се користи за заливање.
Нова технологија се већ примењује на више од 300 места широм планете, а професор као један од примера наводи систем у градском парку у Шенжену у Кини, где отпадна вода након пречишћавања постаје бољег квалитета од пијаће, и њу у процесу производње користи фабрика чипова за Еплове мобилне телефоне.
Београд би могао да уштеди 230 милиона евра
Професор др Максимовић наводи да би Београд, изградњом више мањих постројења уместо једног великог централног у Великом селу и четири сателитска, као што је замишљено, могао само на пратећој инфраструктури да уштеди између 180 и 230 милиона евра. Уместо тога, како каже, у плану је реализација пројекта старог 50 година, који је, на захтев државе, незаконито приватизован Институт “Јарослав Черни” само ставио у ново паковање.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 26, 2022
