Прочитај ми чланакДолазимо у ситуацију да се неко ко је део хулиганске групе и ко направи лом и разлупа ресторан, буде кажњен са 5.000 динара, а ако не вежете појас у аутомобилу платите 10.000 динара, или чак сто хиљада ако не пријавите надлежном органу ко је возио ваш аутомобил који је снимљен камером у моменту чињења прекршаја - каже адвокат Милош Јанковић, некадашњи заменик Заштитника грађана за Данас.
Изузетно ниске новчане казне у пресудама Прекршајног суда већини виновника недавних нереда у Бетон хали недвосмислено значе да држава нема намеру да се обрачунава са хулиганима.
Истовремено, такве пресуде указују и да појединци из надлежних правосуднима.х органа веома пажљиво ослушкују жеље власти и њен благонаклон однос према такозваним навијачким групама претачу у политички подобне одлуке, сагласни су саговорници Данаса.
Упоредно истраживање које је спровео ЦИНС показало је да су казне које су судије изрицале навијачима који су демолирали ресторане у Бетон хали знатно ниже од досуђених због протеста грађана у јулу прошле године, те да показују да се у доношењу судских одлука користе различити аршини.
Јанковић овакве пресуде види као извргавање руглу целог правног система.
– Овакав благонаклон однос власти значе да наша држава не жели да се обрачунава са хулиганима, који се представљају да су навијачи, а очигледно је једини мотив за све то интерес. Такође је чињеница да и надлежни органи следе ту интенцију извршне власти. Онда је тај догађај, који је од стране министра полиције и других државних функционера представљен као нешто што се никада не сме дозволити, нешто страшно, на крају као епилог добио санкције које представљају извргавање руглу целог правног система. Тиме долазимо у ситуацију да се неко ко је део хулиганске групе и ко направи лом и разлупа ресторан, буде кажњен са 5.000 динара, а ако не вежете појас у аутомобилу платите 10.000 динара, или чак сто хиљада ако не пријавите надлежном органу ко је возио ваш аутомобил који је снимљен камером у моменту чињења прекршаја – наводи Јанковић за Данас.
Он додаје да та диспропорција показује “суноврат” у који смо ми ушли, и из кога ћемо се веома тешко или никако извући.
– Међутим, најважније је да то није питање ни тих који су димензионирали такав однос државе према хулиганима, ни у овом случају прекршајних судова који, ето спроводе то што је неко други дизајнирао, већ смо овде проблем ми који све то прихватамо као такво. Зато што то прихватамо, тако ће нам бити и у будућности – закључује Јанковић.
Адвокат Владимир Бељански, председник Адвокатске коморе Војводине, сагласан је да не постоји уједначена судска пракса и исти критеријуми за одмеравање казне у сличним случајевима, али и истиче да је то мањи проблем у конкретној ситуацији.
– Много је проблематичније то што очигледно судије за прекршаје ослушкују и покушавају да одмере мишљење власти и да се на тај начин одреде према виновницима нереда, конкретно према извршиоцима одређених прекршаја. Оно што је суд очигледно погрешно урадио у овом случају је то да је друштвену опасност самог прекршаја ценио на погрешан начин. У случају јулских протеста, право на изражавање става, политичког мишљења и незадовољства кроз јавна окупљања је дозвољено, док је ово што се догађало у вези са разбијањем Бетон хале и том врстом насиља далеко друштвено опасније. Према томе, овакве пресуде су одређена врста аутоцензуре код самих судија и одмеравање казне према ономе што сматрају да би за актуелне политичке власти било прихватљивије и политички подобније – уверен је Бељански.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 17, 2021
