Pročitaj mi članak

DRUŽINA SUMNJIVIH DIPLOMA „Školovani kadar“ SNS

0

Za svako radno mesto, od kafe kuvarice pa nadalje, propisan je nužan stepen obrazovanja. Za ministre u srpskoj vladi to očigledno ne važi, ali zato ostaje nejasno zašto oni jurcaju za diplomama. Mlade ljude, pre svega, treba odučiti od priče o diplomama. Diploma je prevaziđena stvar, jer u ovom sistemu ne vredi ništa. Uostalom, čitav SNS ima famozne diplome. Čak i doktorske. To je uostalom najlakše dobiti.

Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка у Влади Србије, лажирала је да је завршила Факултет политичких наука у Београду, а уместо тога завршила је руски Институт за дијаспору и интеграције. Целокупан студентски програм трајао је скромних 260 сати, а мало је познато да је овај институт основан на иницијативу човека из Јединствене Русије, странке иза које стоји председник Владимир Путин. Иначе, није Институт на великом гласу ни у Русији као образовна институција. Више је познат као скуп људи који у јавним наступима траже разлоге и оправдања зашто је Русија напала Украјину.

Дакле, није срамота не завршити факултет, али јесте лагати или фалсификовати диплому која показује супротно. У таквим случајевима се не ради о томе да ли неко има формално образовање или не, већ да се ту ради о моралу. Али, откуд он у СНС-у?

„Пандорину кутију“ спорних диплома код функционера СНС-а отворио је бивши председник и некадашњи лидер те странке Томислав Николић. Још у предизборној кампањи 2012. године Николић у једној емисији није успео да одговори на питање на ком смеру је завршио мастер студије. А афера око дипломе бившег министра унутрашњих послова и првог саборца председника Србије Небојше Стефановића кренула је пошто га је некадашњи Савез за Србију оптужио за кривично дело фалсификовања, јер је на београдском факултету Мегатренд нострификовао диплому коју је стекао у Великој Британији у школи која не постоји.

Медији су се ранијих година бавили и једном преваром око доктората посланика СНС Александра Мартиновића, који је од 2005. до 2009. године, како се тада писало, шест пута објавио један исти научни рад, само под другачијим насловом и тако стекао право да докторира. Комисија Правног факултета у Новом Саду, међутим, практично је опростила ову крађу Мартиновићу, јер је то урадио годину дана након што је усвојен Кодекс о академској честитости.

Нема сумње да се ради се о систематском, планском и дугогодишњем истрајном раду владајуће олигархије на урушавању знања. Непрекидно се ради на нормализацији ненормалног. У случају грчевите одбране лажних доктората ради се о релативизацији темељних вредности и урушавању свега што почива на знању, поштењу и интегритету.

Добар део СНС-а је још давно практиковао Вучићево дуално образовање: на часовима су хватали зјале, а поподне би се спремали за велики живот – улазак у српску политику. Да факултетска диплома није важна, неколико пута је истицао „најбољи студент у историји Правног факултета“, бранећи тако од напада правих студената „уцвељеног“ Синишу Малог. Фактички, образовање је чист вишак за Србију.

Александар Вучић непогрешиво препознаје српске универзитете као потенцијална места интелектуалног и сваког другог отпора постојећем режиму. Власт истовремено, међу универзитетским кадром, регрутује сараднике које поставља на значајна места у Министарству просвете и науке и другим институцијама значајним за високо образовање. Поједини од ових универзитетских наставника, пре свега кадар СНС-а, не би могли са својим научним резултатима и педагошким квалитетима да остваре каријеру нигде ван Србије. Зато и остају верни режиму.