Прочитај ми чланак
Ванредно стање у редовима другосрбијанског картела.
Управо овако би могло да се опише стање међу бриселским пионирима после отворене и конкретне подршке Русије, која је српском народу јасно показала да би ултиматуме око Космета требало одбацити и направити потпуни заокрет у спољној полиици.
Партије, НВО организације и медији по укусу Вашингтона ових дана су добили нову агенду понашања која се своди на једно: повести општи рат у јавним наступима против Русије и српских националних интереса.
Да видимо шта је све било на пропагандном репертоару. Прво се повампирио Вук Драшковић са изјавом како је „Косово независна држава и то нико не може да промени“.
На ред је дошао Чанков ЛСВ са захтевом да се протера руски амбасадор. Затим је лист Данас уз асистенцију Б92 лансирао бесмислен и лоше осмишљен текс о томе да је Русија 1991. године продала некакво наоружање Словенији.
Хајци се придружио и Инсајдер, који припрема серијал у којем ће „открити све детаље о последицама Енергетског споразума Србије и Русије, улагању у Јужни ток који представници власти називају пројектом века“.
На крају, ново жариште у Србији најавио је и високи лидер ДС Бојан Пајтић, који полако покреће тему „војвођанског питања“.
На миг са Запада, добро уиграна екипа је крнула у очајнички напад, јер су свесни да би дефинитивним раскидом са бриселским заблудама и изградњом Јужног тока, Србија неповратно кренула у загрљај свог природног и крвног савезника.
Оно што другосрбијанском картелу још једино иде на руку је актуелна Влада Србије, која још не сме да раскрсти са Бриселом. Постоји и опасност да чак и ако у уторак званични Београд одбије ултиматуме, ипак настави преговоре како би потписао Ахтисаријев план јер је он „бољи од онога што нам је пре неколико дана понуђено“. Наравно, и потписивање Ахтисаријевог плана би била класична издаја земље.
Алексеј Димитријевић
Моменат напада на Русију никако није случајан
У наставку преносимо текст војног аналитичара Александра Југовића, који објашњава због чега је прича о руској продаји оружја Словенији измишљена прича:
Некадашња Југословенска Народна Армија (ЈНА) је последња респективна војна сила на простору Балкана у европским размерама и по савременим светским мерилима. Све оружане формације држава које су настале распадом бивше Југославије су по капацитетима, кадровима, обуци, наоружању и војној опреми далеко испод некадашње ЈНА.
О снази ЈНА говори и податак да је највећи део наоружања и војне опреме којим се Војска Србије супротставила НАТО агресији и водила одбрамбени рат против око 600 пута надмоћнојег непријатеља управо само део некадашњег арсенала ЈНА.
Писања у појединим новинским чланцима и фалсификовање историјских догађаја и чињеница које се “сасвим случајно“ појављује управо у време када Западне земље и Албанија настоје да коначно финализују и дипломатским притисцима и уценама легализују отимање Косова и Метохије од Републике Србије имају двојаку намеру:
1) покушај да се Република Србија представи као земља која нема искреног и оданог савезника у данашњем свету, што свакако није тачно. Поред Русије, која је наш традиционални савезник ту је и низ других земаља које су нам много пута пружале безрезервну подршку. Ту су и појединци у другим земљама, чији је најсветлији пример некадашњи мајор оружаних снага Француске Бимел, су показивали да народи ових земаља нису “послушно стадо“ које су Америка и вечити непријатељ Србије Немачка повели у рат за наше уништење.
2) Дискредитацију Русије која је у ланцу одбране Косова и Метохије који су чиниле Србија-Русија-Кина била и још увек је најјача карика.
Да је тврдња самозваних новинара, чија смо имена већ заборавили, нетачна нема разлога да доказујемо и пружамо аргументацију са аспекта тадашњег историјског времена и тренутка, али ћемо изнети само пар чињеница које они свакако знају али их вешто скривају желећи да сакрију своју историјску улогу издајника:
– Бивша ЈНА је ситуацију у Словенији могла да реши у војничком смислу за најдуже две недеље,
– ЈНА се спремала за општенародни одбрамбени рат а не за грађански где ће бити издана од људи за чију се одбрану предано спремала,
– Да је ЈНА била окупаторска зар Словенија 45 година (од 1945. до 1990. године) не би дала макар једног јунака који би се латио оружја да је брани,
– Какав су третман и у време сукоба имали војници словеначке националности у јединицама ЈНА, где ни један није био малтретиран нити омаловажаван, насупрот наступа који су “словеначки територијалци“ имали према војницима ЈНА, где су многи погођени с леђа и често страдали јер су и по неколико часова били без указане прве помоћи.
Није искључено да је најновија књига унапред наручени и вероватно добро плаћени историјски фалсификат од стране Немачке, вечитог и највећег европског непријатеља Србије, која је усмерена како против нас тако и против Русије. Оно што Немачка добро зна, а настоји да прикрије, је њена садашња и будућа зависност од енергената из Русије, пре свега нафте и гаса који ће умногоме контролисати њену надмоћ над европским земљама у годинама које су пред нама.
