Прочитај ми чланакОд септембра ће ђаци од првог до петог разреда морати да седе четири часа дневно у клупама, под маскама, а бављење колективним спортовима им се не препоручује. О томе како ће се овакав боравак у школи одразити на децу, разговарали са пулмологом др Дејаном Жујовићем.
Школска година пред нама биће потпуно другачија од свега на шта смо навикли – пре свега, тек ће један број ђака физички похађати наставу. Др Дејану Жујовићу, пре свега, није најјаснија ова одлука Кризног штаба. Он упозорава да је повратак деце у школу јако ризичан потез, који неће изаћи на добро.
“Искрено, ја немам неко добро мишљење уопште о одлуци да деца крену у школу. Не видим разлог да деца од првог до петог разреда крену у школу, а да старија деца не иду, није ми то баш јасно. Не знам како је та граница од петог разреда постављена и због чега. Волео бих да видим неку материју на којој су базирали ту одлуку. Мислим да ће школе бити брзо затворене, после прве три недеље, када епидемија буде избила, да ће се та одлука променити”, упозорава др Жујовић за наш портал.
Епидемиолог Предраг Кон данас је саопштио да се бављење спортовима у школи неће толерисати, а да ће се физичко васпитање одржати уз потребну дистанцу. Ускраћивање физичке активности деци такође није разумно, сматра Жујовић.
“НВажно је да деца излазе напоље, бар у септембру у школско двориште да се играју ‘између две ватре’ или чега год. Ту ће сигурно бити довољне дистанце. Не видим разлог да играчи Црвене звезде могу да играју а да деца не могу да се баве физичким васпитањем, што је можда најважнији предмет у школи”, каже он за Нову.
Данас је забрињавајућ број деце са здравственим проблемима који настају услед недостатка физичке активности – када је немају у школи, многа деца је немају уопште. Ипак, нису само чланови Кризног штаба криви за то, указује пулмолог.
“Добар проценат деце има проблем са гојазношћу, добар проценат деце има проблем са сколиозом, али проблем је и онај други део дана, кад су код родитеља, колико се баве спортом. Не можемо само да кривимо Кризни штаб за изглед наше деце, већ и родитеље. Они сувише децу пуштају да седе испред компјутера и телевизора, а треба да их мало терају да иду напоље и да се баве спортом”, саветује доктор.
Посебно су, сматра он, угрожена деца у градовима.
“Деца на селу бар нешто помажу родитељима, имају неке физичке активности, а деца у граду апсолутно ништа, осим седења и неких принудних положаја у градском превозу”, говори др Жујовић.
Најзад, доктор нам је открио и како би се, да је он у Кризном штабу, поставио према проблему повратка деце у школу у време пандемије коронавируса.
“Уопште не бих разматрао повратак у школу. Не видим зашто се полазак у школу не би померио до новембра ако треба, док се ова ситуација не рашчисти, да се епидемиолошка ситуација доведе у ред. Нека се крене са онлајн наставом каква год да је”, закључује Жујовић.
