Прочитај ми чланак"Да су последњих седмица били лишени контакта са медијима у Србији, чак и највећи ауторитети у области статистике и епидемиологије скрушено би признали да не знају шта је Конов коефицијент," рекао је доктор Зоран Радовановић.
„Без оклевања би набројали десетине различитих коефицијената, али би им овај остао тајна чак и када би им било дозвољено да прекопају све доступне енциклопедије и целокупну научну литературу.
FOTO: Printscreen
Минут-два би им био довољан да схвате да је реч о односу дела и целине, у конкретном случају о уделу броја испитаника позитивних на одређени тест у популацији подвргнутој (очекивало би се) истом тесту.
То је један од основних начина да се доведу у везу два броја, познат из освита цивилизације, када је требало делити плен, па би остало чуђење ко је у XXИ веку уложио напор да поново „открије“ једну тако белодану истину и, узгред, да таквом баналном показатељу да наглашено претенциозан назив.
Е, па управо у томе се крије „тајна“! Није то обична пропорција, односно проценат.
Бројилац, додуше, чине особе којима је у току дана зараза потврђена методом која се сматра „златним стандардом“, ПЦР тестом (ПЦР је англосаксонска скраћеница за полимеразну ланчану реакцију).
Проблем је са имениоцем. Молекуларни биолози укључени у ПЦР тестирање упорно тврде да не би могли дневно да обраде десетак хиљада узорака, колико се наводи у званичним дневним извештајима, чак и кад би радили у три смене без паузе.
Именилац се вештачки повећава на четири начина:
Испитаници који су се први пут због тегоба јављали ковид амбулантама сабирани су са особама тестираним ради контролних (поновних) прегледа. Ти људи су махом провели 14 или више дана у болничкој или кућној изолацији, па се очекује да су већ обескличени.
Њима се придодају путници за иностранство, који су здрави (да нису, не би путовали), тако да је природно да буду негативни.
Уз претходне две категорије иду и грађани подвргнути серолошким тестовима. Реч је о тестовима чија примена нема оправдања у дијагностици свеже инфекције, а код нас се, мимо свих норми, често примењује на самом почетку болести.
Много је индиција да се свему томе додаје одређени број фантомских испитаника.
Прилично је јасно чему служи оваква подвала: надувавањем имениоца вештачки се смањује проценат позитивних налаза, па испада да је ситуација боља него што јесте.
Стварање те илузије било је нарочито важно током последње три недеље маја и прве три недеље јуна, дакле у предизборном периоду, када је требало да се народ осети опуштено и привремено заборави на ризике.
Освета је дошла у виду другог таласа, знатно бурнијег од претходног, а наговештавана је све вишим бројевима заражених.
Тако је у првој половини јуна проценат позитивних испитаника у појединим ковид амбулантама повремено достизао и 90 одсто (рецимо, 18 од 20), али је „разводњаван“ у Институту „Батут“ на четири описана начина.
Ако је било потребно, бројилац је додатно смањиван, тако да се долазило до жељеног резултата од мање од пет одсто.
То је иста нечасна рука која је 3-5, па и 7-8 пута смањивала бројеве умрлих, ружећи успомену на великана народног здравља Милана Јовановића Батута.
Дакле, број новооткривених позитивних подељен бројем новоиспитаних грађана одређеном методом, у конкретном случају ПЦР тестом, назива се просто односом (енгл. ратио) и изражава се пропорцијом или, чешће, процентом.
За приказани марифетлук требало је пронаћи посебан назив и тако се дошло до Коновог коефицијента, који сигурно неће ући у анале праве науке, али ће имати почасно место у антологији стручно-научних превара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 13, 2020
На њу је много нас упорно указивало, а најексплицитније ју је разголитио професор Оливер Стојковић у једној ТВ емисији.
Истог дана му је невољно дала за право др Верица Јовановић, вршилац дужности директорке Института „Батут“.
Међутим, власт се не потреса због овог раскринкавања и, као у другим сличним случајевима, тврдоглаво и дебелокожно наставља по своме.
Остаје само да се закључи како је учињена неправда доктору Кону.
Он једини у Кризном штабу има повремене кризе савести пред јавношћу и покушава да укаже на истину.
Зато би било праведније да се овај показатељ назове „штапским“, а ако се већ везује за појединца, да понесе име неког члана Кризног штаба неосетљивијег на суочавање са чињеницама.“
Аутор је универзитетски професор епидемиологије у пензији, члан Савета удружења лекара Уједињени против ковида
