Прочитај ми чланакДоктор и епидемиолог Бранимир Несторовић открио је све о вирусу корона, његовој смртности, које су категорије најугроженије, као и до када ће све ово трајати.
Др Несторовић у интервјуу за Телеграф.рс каже да се сада зна да овај вирус није много опасан за младе.
Foto: Printskrin/ TV B92
“Млади јако ретко оболевају. Ако оболе, имају благу клиничку слику. Смртност је релативно мала. Они кажу треба штити ризичне групе. Значи, старије особе и те који су угрожени. Зашто бисмо штитили децу када је ризик за дете да умре од корона вируса, како су израчунали ови са Стенфорда, као да га удари муња. Када се преведе то у цифре, смртност код младих до 25 година је 0,000002 одсто. То значи да је ризик да двоје људи до 25 година умре на 10 милиона, ако се инфицира овим вирусом. Према томе, нећемо да заустављамо живот. То је радно способно становништво, то су они који највећи део посла обављају. Држава треба да се фокусира на заштиту оних из ризичних група”, рекао је он и додаје:
“Значи, треба се фокусирати на групе где очекујемо да ће се нешто догодити. Знамо да млади пацијенти могу да се лече кући. На крају, ми смо упале плућа одувек лечили код куће. Тиме се растерети здравствени систем. А, иначе, много је тешко повући границу. Нарочито сад када је направљена, код једног дела становништва, потпуна психоза да је вирус невероватно смртоносан. Мени је невероватно да после 8 месеци епидемије ми и даље причамо како је вирус непознат, што је бесмислено. Како непознат, малтене све знамо о њему. На дневној бази се прате све његове мутације, сојеви који се крећу”.
На питање да ли је мутирао вирус др Несторовић одговара:
“То је безначајно. Нема везе да ли је он мутирао. Вируси стално мутирају, то је природно. Ниједан вирус није смртоносан за све. Односно, има један, вирус беснила. Само у случају да те уједе бесн пас, сви ће се разболети, сви ће умрети. Сви остали вируси, ми кажемо, условно су патогени. Он иде и тражи особу која има неку генетску предиспозицију да се разболи од тог вируса. Та особа ће се разболети, за остале је безопасан. Како се он шири, једног момента ће да потроши те своје циљне групе, па ће мутирати да би се прилагодио циљној групи. Доста је просто. И већина вируса током тих мутација, губи на вируленцији, на снази, не добијају на снази. Ретко се дешава, скоро никад. Онда неког момента вирус ослаби, број осетљивих особа падне и епидемија престане и постане спорадични случај”.
Др Несторовић даље додаје да број заражених није никакав показатељ.
“У марту месецу је статистика СЗО била да се сваки пети разболи, 80 одсто су асимптоматски, немају никакве тегобе, а од 20 одсто оних који се разболе, 5 одсто има тежи облик болести. То је било у марту. У јулу месецу је било да 85 одсто нема никакве тегобе, а од 15 одсто оних који се разболе, 1 одсто има тежи облик. То није могло да се промени и да сада буде више тежих случајева.
Када је реч о тестирању људи Несторовић износи нешто другачији став.
“Што више тестираш, имаш више заражених. Ја сам рекао у априлу месецу, ако хоћеш да завршиш епидемију онда престанеш да тестираш. И није случајно да Белорусија нема случајеве. Односно има али релативно мало. Хрватски академик Радман је рекао 50.000 људи умре у Хрватској а ми се бринемо због 400 што су умрли од короне. Наша статистика је слична, умре нам годишње 100.000, од тог броја 50.000 од срца, 20.000 од малигних… И да од короне код нас умре 3.000, то је мала бројка. Знам да то не звучи лепо. Важан је сваки живот. Али, занемарујемо потпуно ове друге пацијенте, нарочито малигне, то је сада у целом свету тако.
Он даље додаје:
“Цела идеја о тестирању је превише чудна. То нигде не пише. Ни у једној књзи, ни у једној препоруци. На почетку, када је епидемија, ви можете да јурите те контакте и да их тестирате да спречите ширење вируса. Када почне епидемија , када почне велики број оболелих, то је бесмислено. Зна се да тада тестирају болесни и они који су са њима били у контакту. На почетку је критеријум за тестирање био 38 и преко 38 температура и тешко дисање. То су критеријуми за тестирање, пише на сајту СЗО. Проверавао сам пре неки дан, исто пише. И можеш наравно ако је ризична група као што је дом за старе, да би се спречи преношење, да изолујеш људе”.
“Осми је месец епидемије. Када погледате земље које су биле закључане, земље које нису биле закључане, земље које су много тестирале, нису тестирале, нема неке велике разлике. Дође на исто јер епидемија мора да истера своје. Докле? Док не дођемо до 60 одсто колективног имунитета”.
