Прочитај ми чланак“Масовно коришћење шећера, посебно у облику сирупа фруктозе из кукуруза, једна од најстрашнијих болести 20 и 21 века. Просечан Американац трошли око 225 г шећера дневно, упола толико троше становници ЕУ”, истиче Проф. др Бранимир Несторовић.
Screenshot TV Prva
Чувени пулмолог је подсетио да није више никаква тајна да је шећер главни узрок гојазности, обољења срца, дијабетеса типа 2, али је мање познато да прекомерна примена изазива и смањење интелектуалних способности.
– У једној од студија објављених у часопису Neuroscience, показано је како висок унос шећера мења код мишева бактеријску флору црева, а што је као последицу имало смањен је когнитивних способности. Већ после четири недеље високог уноса шећера, мишеви су показивали слабије резултате менталних и физичких тестова – пише у докторовом ауторском тексту.
Доктор Несторовић даље наводи:
Кети Магнусон, професор ветерине са Линус Паулинг Института, каже:
“Све је јасније да наше цревне бактерије куминицирају са нашим мозгом. Бактерије ослобађају материје које делују нао неуротрансмитери (најбоље је изучена бутерна киселина, моја промедба), које утичу на функцију мозга, као и на имунолошке функције.” Мишеви са високим уносом шећера су имали проблеме у комуникацији између појединих делова мозга, тешко су проналазили излаз из лавиринта у који су били стављани. Висок унос шећера такође доводи до инсулинске резистенције, што такође ремети процесе учења и памћења.
У истом испитивању, групи пацова су дате 3-омега масне киселине (ДХА или докосахексаеноична киселина) уз велике количине фруктозе. Ови пацови су постизали боље резултате од оних који су храњени само фруктозом. Закључак је да омега-3 масне киселине штите мозак од штетних ефеката шећера. ДХА је неопходно за добро функционисање синапси (веза између неурона). Обзиром да ми немамо могућност да стварамо омега-3 масне киселине у организму, оне се морају уносити са храном.
Према његовим речима, једно испитивање на људима је показало да особе са високим шећером у крви имају слабије памћење.
“За сваких 7 ммол/мол пораста гликозилованог хемоглобина ХбА1ц (мери повишење шећера у крви које траје дуже времена), испитаници су се сећали у просеку две речимање на тесту памћења. У њих је хипокампус (центар мозга где је смештен центар за памћење) био мањи.
Уколико имате висок ниво шећера, организам стално лучи високе концентрације инсулина, па је резултат инсулинска резистенција (она претходи настанку дијабетеса типа 2). Стално повишен инсулин доводи до тога да мозак престаје да реагује на инсулин, што смањује способнос размишљања и памћења. Почетком 2005, истраживачи су назвали Алцхајмерову болест дијабетесом тип 3 (тип 1 је у деце, а два је дијабетес одраслих). Ово је уследило када је откривено да се инсулин ствара у мозгу и да је неопходан за добру функцију неурона. Особе са Алцхајмером често имају мали број рецептора за инсулин, као последицу високих концентрација инсулина. Стога особе са Алзеихмером морају строго да ограниче унос шећера. Студија са Мајо Клинике налази да висок унос шећера повећава ризик од деменције за преко 80%”.
Црево стално комуницира са мозгом (тзв, осовима црево-мозак, о њој ћу још писати). Црева имају велики број нервних ћелија и влакана, поyнат као ентерични нервни систем (ЕНС). Члана у Сајентифик Американ, каже да је комуникација обострана, па промене састава цревних бактерија утичу на функције мозга.
Комуникација мозга и црева се одвија двосмерно. Нервни из црева активирају делове мозга (изазивају осећај глади, али и анскиозности код нпр. оптипације), а нерви из мозга могу довести до болова и грчева у цревима (иритабилни колон). Али трансмитети из црева, нпр. бутерна или сирћетна киселина делују на понашање и памћење, докхормони мозга делују на функционисан је црева.
Потребно је дакле смањити унос шећера на испод 25 г дневно (то је једна Кока Кола, која има 11% шећера на 100 мл течности), а за дијабетичаре и испод 15 г дневно. Узимање природно ферментисане хране (кисели купус, кефир) коригује састав цревних бактерије и има повољне утицаје на стање здравља. Сличан ефекат имају пробиотици.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 24, 2021
