Прочитај ми чланак
(Танјуг)
БЕОГРАД – Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић- Батут“ показали су да је у последњих десетак година број оболелих од леукемија и лимфома повећан за 110 одсто, док је број умрих од ових болести повећан за 180 одсто.
Председник Друштва Србије за борбу против рака професор Слободан Чикарић каже да га овај податак не чуди, јер је на Србију током НАТО бомбардовања бачено 15 тона осиромашеног уранијума, који је и најмањим количинама изузетно канцероген – изазива рак, али доводи и до генске мутације – рађање потомака са психофизичким деформацијама.
Он је објаснио да ће осиромашени уранијум, који је бачен на Косову и Метохији и по рубовима Пчињског округа остати на овом терену вечно, јер је његово време распадања четири и по милијарде година.
Медутим, нису само становници Србије угрожени његовим дејством, јер ношена ветром прашина осиромашеног уранијума је стизала у многе европске земље.
Докле је све осиромашени уранијум могао да стигне у Европи и какве последице оставља на здравље људи занимало је и делегацију немачког Бундестага, која је ових дана посетила Друштво Србије за борбу против рака.
„Тај уранијум се прво претварао у прашину која је ношена ветром по целој Србији, али и по целом Балкану, чак је стизала и у Авијано, одакле авиони носили бомбе. Након тога честице прашине су се таложиле на земљу и тако доспевале у површинске воде, биљке и животиње и улазиле у ланац исхране“, објаснио је проф. Чикарић.
Он је додао да се болест не јавља одмах по дејству канцерогене материје, већ да мора да прође одређени латентни период, који за леукемије и лимфоме износи у просеку седам и по година, док је за солидне туморе- карцином дојке, грлића материце, плућа, дебелог црева.. тај латентни период у просеку износи петнаест година.
Чикарић напомиње да је латентни период за леукемије и лимфоме прошао и да је највећи број оболелих забележен после осме године од бомбардовања.
„Пратили смо кретање малигних тумора од 2001. године до 2010. године и уочили да је појава малигних леукемија и лимфома повећана за 110 одсто, док је учесталост појаве свих тумора заједно и леукемија и солидних тумора повећана за 20 посто“, казао је Чикарић.
Он је додао да следеће године очекује експлозију солидних малигних тумора, јер је то година њихове клиничке манифестације од дејства осиромашеног уранијума.
„Наша истраживања су показала да се од 2001. до 2008. године број новооболелих од рака повећавао за два посто, да би 2009. године у односу на 2008. био повећан за шест одсто, а 2010. у односу на 2008. десет посто. То нам је знак да идуће године можемо очекивати експлозију солидних малигних тумора, као што се десило 2006. године са леукемијама и лимфомима”, нагласио је Чикарић.
Преведено у бројеве 2001. године у Србије је откривено 30.744 нооболелих од рака, док је 2010. године откривено 37.412 новооболелих.
Како процењује професор Чикарић само у овој години у Србији ће бити откривено 40.000 новорегистрованих малигних тумора, док ће од малихних тумора умрети 22.000 до 23.000 људи.
Нуклеарни физичар Владимир Ајдачић додаје да су већ на југу Србије, у подручјима где је бачено највише осиромашеног уранијума, уочене генске мутације на животињама.
„Те промене се прво уочавају код животиња које су пуно крећу, лисице, пси, мачке, јер било је места где је муниција са осиромашеним уранијумом бачана у великим количинама“, нагласио је Ајдачић.
Он је подсетио да је највише ове муниције бачено на Ирак и да су истраживања која су касније рађена показала да су потомци америчких војника који су боравили у Ираку у 67 одсто случајева имали генске деформације.
Штетне последице осиромашеног уранијума нису осетили само грађани Србије, већ и страни војници који су учествовали у мировним мисијама на Косову.
Тужилаштво у Италији недавно је покренули истрагу због све већег броја оболелих од рака после учешћа у мировним мисијама укључујући и Косово.
Италијански војници већ годинама безуспешно покушавају да докажу везу између њиховог нарушеног здравља и осиромашеног уранијума.
Према подацима Удружења жртава осиромашеног уранијума, преко 300 војника, који су били припадници НАТО трупа, умрло је од разних врста тумора, доминантно лимфних жлезда, док је преко 3.600 оболело.
Међутим, претпоставља се да је број оболелих знатно већи, јер се болест не јавља одмах, а у разним мировним мисијама, у Босни и Херцеговини, на Космету, у Ираку, Авганистану било је више од 70.000 италијанских војника.
