Прочитај ми чланак

Дно нема дна: Полицајац отима српску заставу на Шодрошу

0

Припадник МУП-а покушао је да узме заставу са националним симболима од активиста на дунавцу код Шодроша, који су бранили радницима ЈКП "Војводинашуме" да секу стабла на овом локалитету.

На дунавцу Шодрош дошло је до инцидената, а ухапшено је више активиста, који су после привођења пуштени на слободу. У међувремену је посечено још три стабла, а укупно, јутрос од пет часова – десетак. Активисти су се сукобили са кордоном полиције који је чувао раднике ЈКП „Војводинашуме“ који секу стабла на овом локалитету.

Тачније, овог петка око 8.40 часова, дошло је до сукоба са активистима, када је један полицајац покушао да узме заставу од њих. Полицајци су гурнули неколико активиста, један тврди да су га ударили песницом, а другог су оборили на земљу и легли му на врат.

Тако је полиција својом акцијима кренула на људе који су насрнули на тело и живот носећег стуба ове државе. Јер, одбрана брезе, јавора и шума је аутоматски напад на њега.Творац је заједничку идеју о томе шта је то родољубље посветио свом опстанку на власти. „Отимајте ЗАСТАВЕ“, наредише његови полтрони у сталном стању хроничног нервног слома, а добро знамо да је изазивање опште фрустрације и ширење страха, модел за успостављање грађанске кроткости и покорности.

Али, да поилиција покушава одузимање заставе са националним симболима?! Је л’ то застава „Роме“, „Моторхеда“, платно са натписом „Не дамо Валенсу“, плен из рата. Је л’ држава у рату против свог народа, а? План за такву акцију вероватно не постоји, да постоји морао би да буде лудачки бесмислен. Или, план ипак постоји?

Све се сматра побуном против државе и владара, завера непријатеља са стране уз додатак издајника, плаћеника, опозиције, независних медија и опасних новинара, људи склоних да слободно мисле и говоре. Одговор власти: поган језик, увреде на све стране. Али земљаче, то је и МОЈА ЗАСТАВА, не само оног који сматра да има храброст и знање коју поседују само јединствени мудраци. Немој да нас пројектујеш за завшни чин. Јер, ти полицијски кордони су слика коју свет види о нама. Као и лагано (нажалост) сазнање, да власт губи сваку меру у општењу са својим народом.

Тако се ова Србија претвара у савршен заштитни инфективни кордон болесне власти. Председник је својевремено, у једној од многих својих реплика рекао да нико од нас и не слути какве су све страшне ствари пред нама. Можда је бити оптимиста у честим најавама катастрофе претешка делатност. Ипак, мучно је и одвратно живети и преживети тако сваки боговетни дан.

Е, али, ЗАСТАВУ ТИ НЕ ДАМ.