Прочитај ми чланак
Сали Јусуф: На граници Грчке и Македоније полиција је пуцала на нас. Да нас упозори. (Фото: Блиц.рс – М. Миланковић)
Сали Јусуф (21), студент Универзитета у Кабулу, кренуо је пре месец дана са сестром и браћом из Aвганистана да би спасао живу главу…
Сали је само на путу до Београда потрошио 5.000 евра. Ових дана спавао је у парку код београдске аутобуске станице.
Ево како је изгледао његов досадашњи пут у, како верује, бољу будућност:
Мапа имигрантске голготе (Фото: Блиц.рс – М. Миланковић)
12. 7. Кренули смо пешке из Aвганистана у Иран. Пешачили смо 20 дана и прешли 2.000 километара. Тада заборавите да треба да једете и да спавате. Ноге саме иду. Људи су падали од врућине. Тешко је кад кренете са једном торбом, а цео живот оставите иза себе. Оставио сам родитеље у Кабулу. То ми је најтежа одлука. Пријатељи који су остали јављају ми да су добро.
1. 8. Из Ирана смо ушли у Турску и кренули пут Измира. Возили смо се седам сати, без паузе. На десетине нас у скученом комбију. Стајао сам у једном положају јер није било места да се померим.
3. 8. У Измиру смо се укрцали на брод који је неколико дана пловио до Митилинија, главног града острва Лезбос. Нас 40 било је у бродићу од пет пута шест метара. Превоз је коштао 1.500 евра по особи. Било је неподношљиво, али није нам било друге. Отворено море, а мали бродић, како да се човек не уплаши…
6. 8. Опет смо се укрцали на брод и кренули пут Aтине. Потом смо возом отишли до границе са Македонијом. Пешке смо прешли границу скривајући се од полиције. Пуцали су, али само да нас упозоре. Нико није повређен.
8. 8. Након преласка границе ушли смо у аутобус и возили се до границе са Србијом. И ту границу смо прешли пешке. Ходали смо 20 километара, па ушли у неки воз и кренули ка Београду.
11. 8. Стигли смо у Београд. Сместили смо се у парк. Разочарани смо. Цео живот слушамо да је Европа хумана и да се овде поштују људска права, али то још нисмо доживели. Спавамо на земљи. На станици нам наплаћују два евра за коришћење тоалета. Очекивали смо више људскости.
Морамо да пожуримо ка Мађарској. Чули смо да жица још није постављена целом дужином. Наш циљ је Немачка. Не познајемо никога тамо, али се надамо бољој будућности.
МИГРAНТСКЕ СУДБИНЕ
Не чује се са децом јер је продао телефон
Хасан је депортован из Немачке. Тамо су му остали супруга и деца. Провео је 18 месеци у азилу у Бугарској, а недавно је дошао у Београд како би покушао на све начине да се врати. Две године није видео породицу, а два месеца се није чуо са њима.
„Продао сам телефон. То је све што сам имао. Сад не могу ни да се чујем са дететом“, прича Хасан.
Данима једе један хлеб
„На путу, док сам бежао од вихора рата, чуо сам да су ми три рођака погинула, непрестано мислим на то. Остао сам без новца. Имам још пет евра. Не знам шта ћу даље“, признаје Aбдул из Кабула док нам показује кесу са хлебом од пре неколико дана који једе помало како би му остало довољно и за наредне дане.
Бесплатно шиша и брије мигранте
Ибрахим Раид из Сирије бесплатно шиша и брије мигранте.
„Не могу да седим скрштених руку кад већ могу да учиним нешто за ове људе“, каже Ибрахим, који жели да се домогне Немачке.
Залутао у Нови Сад
Aсијах К. (25) из Туниса залутао је у Новом Саду и већ данима спава у паркићу међу зградама на Детелинари. Он чека пријатеље да га одведу у Београд, а није ни свестан да је сада ближи северу Србије, одакле групе миграната напуштају нашу земљу. М. Н. – М. С.
Извор: Блиц Онлине
