Pročitaj mi članak

ĐORĐEVIĆ: Papin đak i ustaški potomak savetnik patrijarha Porfirija

0

Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, zapanjio je danas javnost činjenicama koje je izneo na društvenim mrežama. Naime, on je na Tviteru objavio da je novinar i teolog Drago Pilsel savetnik patrijarha SPC Porfirija i napisao:

“Саветник Порфирја Драго Пилсел је из усташке породице, одрастао и одгајан и том духу. Био шеф Порфиријевог кружока у Загребу, модератор на представљању књиге еротског назива “Загреб и ја се волимо јавно“. Уписао докторске студије на Богословском факултету у Београду. Е мој Бокане бели орлу!”, написао је Ђорђевић.

О Пилселу, кога Млађан спомиње је већ писала Политика у тексту “Ко је Драго Пилсел, нови колумниста ‘Политике’“.

За Пилсела Политика пише да је “Хрват и хришћанин, рођен и одрастао у крилу усташке емиграције у Аргентини, а који, замислите, намерава докторирати на Православном богословском факултету.”

Потом се наводе подаци из његове биографије:

“Драго Пилсел рођен је 21. септембра 1962. у Буенос Ајресу у породици послератних хрватских и немачких усташких исељеника. Дипломирао је машинство, новинарство и теологију (студије који је започео у Буенос Ајресу 1986. где му је професор био и садашњи Папа Фрањо). У Хрватску се преселио у мају 1989. као припадник фрањевачког реда. Фрањевце је напустио почетком 1991. године, потом је прешао у ријечку богословију, коју је пак напустио крајем октобра исте године након погибије-нестанка млађега брата Бранка, припадника хрватских Зенги, у близини острва Шипана (након размене ватре с патролним чамцем 178 Југословенске ратне морнарице), да би тада и сам приступио Четвртој. бригади ХВ-а у Далмацији.”

Сигурно ови детаљи из биографије Драга Пилсела, по тврдњи Ђорђевића патријарховог саветника, јесу неки од одговора на питања које стално постављају верници Српске православне цркве: “Шта то ради Порфирије?”, “Чији је он патријарх?” и “Где то иде наша црква?.

Драго Пилсел је модерирао и промоцију Порфиријеве књиге “Загреб и ја се волимо јавно”, док је овај био тамо митрополит, а те речи хвале о Порфирију које је тада изрекао, не могу се баш често чути. Можда је само бивши председник Хрватске Иво Јосиповић могао Пилселу да стане уз раме у хвали Порфиријевог екуменизма.

Да постоји јака веза усташког потомка и српског патријарха, сазнајемо од извора из Београдске патријаршјије који нас упознаје да је Порфирије ментор Пилселу приликом рада на докторским студијама. Извор тврди да је дошло и до грубог кршења Закона о универзитету.

Лажни докторати, лажни ментори, лажни професори и кршење закона?

“По Закону о универзитету, ментор на докторским студијама не може да буде доцент, па чак ни ванредни професор. Зато, непосредно пред Порфиријев избор за патријарха, ‘бирају’ га за редовног професора”, тврди наш извор.

“Без научних радова, он није могао да буде чак ни предложен, а камоли ‘изабран у звање редовног професора’”, прича наш извор из патријаршије и додаје да “Порфирије можда и поседује научне радове, али о свему и свачему, али не и из области из које га бирају у звање редовног професора. Један од чланова ‘стручне’ Комисије, која је потписала Реферат, био је епископ др Иринеј (Буловић), који на то није имао право јер је пензионисан!”, прича наш извор и појашњава да се дешава да факултет ангажује и професора у пензији, али тад је нужно да тај професор поседује звање professor emeritus (професор заслужни, професор доживотни), што код владике Иринеја није случај.

“Осим што је у пензији, владика Иринеј не поседује компетенције за писање реферата из области из које Порфирија бирају за редовног професора. Како некоме можеш нешто дати уколико то ни сам немаш?”, пита се саговорник портала Политички. рс и додаје:

“Једини професор емеритус у Српској православној цркви свих времена био је блаженопочивши владика Атанасије Јевтић.”

Безакоње није нешто што је страно делу владика из СПЦ, па све ово и не чуди, више чуди и забрињава усташки потомак и хрватски бојовник Драго Пилсел и његова блискост са патријархом Порфиријем и Порфиријевим духовним оцем и патроном Иринејем бачким.

Нећемо Николаја, Јустина, Амфилохија, Атанасија… само Иринеја бачког и Порфирија

Јесте да је Пилсел у једној својој колумни писао о лепоти ћирилице и бранио ћирилицу, јесте да није то писао у хрватским медијима и за грађане Хрватске већ у ћириличној српској Политици, ал’ ето, не може се рећи да је пропагирао великохрватску усташку политику. Усташку политику није пропагирао, али је тим текстом о ћирилици “Ћирилица, то вражје писмо” разоткрио откуд он ту, за кога ради, и под чијом је заштитом. Наиме, машинац, новинар, Папин ученик и теолог Драго Пилсел је поручио српском народу да је докторска дисертација епископа бачког Иринеја под насловом „Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светом Марку Ефеском Евгенику“ нешто што „ништа сувислије, ништа сложеније, ништа узвишеније нису написали балкански богослови у протеклом вијеку“.

Пилсел је поручио српском народу да српско богословље XX века на челу са Светим Николајем Жичким, Светим Јустином Ћелијским, те митрополитом Амфилохијем Радовићем и владиком Атанасијем Јевтићем и многим другим не постоји или у најмању руку није вредно помена. Иринеј бачки је тај, по Пилселу, уз духовног сина Порфирија, које верујући српски народ треба да следи. Сад, да ли тај пут иде преко Загреба и Рима, мање је битно.

По свему судећи, усташки унук, саветник Драго Пилсел је победио великосрбина, саветника Драгослава Бокана, у борби за првог саветника Порфирија патријарха, те га с тога Ђорђевић, са искреним жаљењем, помиње у твиту: “Е мој Бокане бели орлу!”.

Сем Драга Пилсела, не смемо заборавити ни на Дарка Худелиста, хрватског новинара и рекламног стручњака који је сам изјављивао, а нико га није демантовао, да је Александар Вучић његов политички пројекат, те да је у великој мери утицао да постане лидер Србије.

Поражавајуће је по српски народ да, после толико векова невоља, недаћа, мука, ратова, жртава, дозволи себи да данас једна Хрватска, земља натопљена крвљу недужне српске деце, у XXИ веку, уз световну, сада држи под контролом и духовну власт у Србији. Поражавајуће је, срамота је.

Aдолфов син и Павелићев пријатељ

Драго Пилсел каже да му је отац из немачко-хрватске породице из Урошевца на Косову и Метохији. Звао се Адолф Пилсел, син богатог Јакуба и Розе Пилсел, рођен 1936. године. Малог Адолфа су током НДХ пребацили са КиМ у Сарајево, отац му је у Другом светском рату био Хитлерјугенд и радио за Гетсапо, а мајка Роза је била блиска пријатељица са Антом Павелићем коју је често посећивао у Сарајеву, а на крају су Павелићу и спасили живот 1945. године када је уместо са усташама у Блајбургу завршио „пацовским каналима“ у Аргентини. Роза је до краја живота чувала орден који су добили од Хитлера.

С мајчине стране, Драго истиче да су били немачког порекла из Загреба. Мајка Ерикa Павлинец се удала за Адолфа тек касније након рата. И њени су побегли „пацовским каналима“ у Јужну Америку. Драгов деда Ерих Павлинец је био истакнути усташа, био је као и Павелић у екипи која је ишла за Блајбург, али им је неко утицајан дојавио да оду одатле. Ерихов старији брат Макс је био немачки војник, дочекао је Други светски рат у Аустрији као припадник Вермархта, након рата је опуштено радио у државној служби у Бечу иако је био нациста, умро је природном смрћу у Бечу осамдесетих. Оба брата су дочекала дубоку старост.

Ерихов и Максов најмлађи брат Карл Павлинец, по којем Драго тврди да је добио име Карлос Пилсел (то му је званично име, а крштен је као Драго) је током НДХ остао у Загребу, а Драго тврди да га је 1945. одвела ОЗНА из куће и губи му се сваки траг, а узели су тада и породичну кућу. Илонка, сестра Драгове баке, последња је видела Карла који је тада био спроведен у затвор у Савску.

Драгова бака, Ерикина мајка и Ерихова жена, звала се Ана Kürthy и рођена је у Сарајеву, од оца Мађара Дезидера Куртија и мајке Илонке Богнар, званично Хрватице јеврејског порекла. Ана је као дете одређена да дочека са заставицама принца Фердинанда и у њеној близини је убијен, а њена богата и утицајна породица се тада преселила у Загреб. Ана је ту касније упознала Ерика Павлинеца, званично немачко-хрватског порекла као и она, који је рођен у Аустрији од оца трговца Марка Павлинеца и мајке Марије Штајермајер.

У Јужној Америци је породица Адолфа Пилсела и Ерике Павлинец била је изузетно утицајна међу усташама, у најближим односима са Антом Павелићем, који им је био кућни пријатељ, а и живот му је спасла Драгова (Карлосова) бака Роза.