Прочитај ми чланак

Девет година после погрома Срби на КиМ и даље живе у страху

0

БЕОГРАД – Девет година од мартовског погрома на Косову и Метохији, Срби и даље живе у страху без слободе кретања, а међународна заједница и даље није пронашла ни процесирала одговорне за бројне злочине почињене над неалбанским становништвом у покрајини, поручено је данас из Скупштине Србије. Посланици владајућих и опозиционих странака сагласни су у оцени да Србима на Косову ни данас није боље него у данима пред мартовски погром и да живе у веома тешкој ситуацији без икаквих економских перспектива.

martovski_pogrom-527

Председник скупштинског одбра за Косово и Метохију Милован Дрецун навео је да је погром марта 2004. године био организован и плански и да су за његове припреме знале поједине обавештајне службе, а посебно немачка и америчка.

Дрецун: Срби грађани петог – шестог реда

„Срби на Косову нису грађани другог, већ неког петог или шестог реда, без икакве економске перспективе, са минимумом људских права“, указао је Дрецун и додао да је Србима на Косову и Метохији живот свакодневно угрожен.

Посланик ЈС Драган Марковић је оценио да безбедност за Србе на Косову и Метохији не постоји, а да су за разлику од њих Албанци заштићени и да имају сва права која недостају српској заједници.

Сваке недеље имамо напад на неку српску породицу, а међународна заједница никада није нити ће пронаћи починиоце. Ми који се бавимо политиком морамо одлучније да подигнемо свој глас против онога што се дешава Србима на Косову и Метохији, казао је Марковић.

Посланик ДС и бивши министар за Косово и Метохију Горан Богдановић рекао је да се веома мали број прогнаних вратио на Косово и додао да је такође мали број кућа и станова, црква и манастира уништених у погрому обновљен.

„Срби се с пуним правом боје шта ће се даље десити, зато су и заинтересовани за дијалог (Београда и Приштине) и како ће се решити политички статус Косова и Метохије“, истакао је Богдановић.

Посланик ЛДП Бојан Ђурић је оценио да положај косовских Срба ни данас није бољи него уочи мартовског погрома 2004. године, али и указао да су они много пута од тада злоупотребљени од стране влада у Београду.

„Надам се да су тренуци политичке злоупотребе за извлачење људи на барикаде и страдање на њима иза нас и да ће у наредним месецима са приштинским институцијама косовским Албанцима и помоћу институција у Београду пронаћи начин да живе који приличи нормалном свету у 21. веку“, навео је Ђурић.

crkve-kim-c-v

Посланица ДСС Санда Рашковић Ивић је навела да је положај Срба на Косову и Метохији „свакога дана све гори“ и навела податак да је 2006. године у Приштини живело 98 Срба, а да их данас има око 40.

„Срби на Косову и Метохији још немају слободу кретања, као ни могућност на рад и запошљавање“, указала је Рашковић Ивић.

Епилог погрома

У таласу насиља убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну са међународним снагама безбедности.

Уништено је или до темеља спаљено 35 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену из 14. века. По подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100.

Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села“.

(Танјуг)