Прочитај ми чланак

ДЕМОСТАТ: Србија толерантнија према муслиманима и Јеврејима од источно Европљана

0

У поређењу са западним Европљанима, мањи број становника Централне и Источне Европе прихватио би муслимане и Јевреје као део своје породице или комшилука и мање њих би подржало право ступања у брак за гејеве и лезбејке или допустило да дефиниција националности укључи и људе рођене ван њихове државе, пише портал Демостат.

Демостат се позива на резутате низа истраживања које је спровео „Пју рисерч центар“ (Пеw Ресеарцх Центер) из САД, на скоро 56.000 одраслих (старијих од 18 година) у 34 државе Западне, Централне и Источне Европе, између 2015. и 2017. године, а који показују да подељеност континента у ставовима и вредностима може бити екстремна у неким случајевима.

На пример, у скоро свакој анкетираној земљи у Централној и Источној Европи мање од половине одраслих каже да би били спремни да прихвате муслимане као део своје породице. Са друге стране, у готово свакој западноевропској земљи више од половине испитаника је изјавило да ц́е прихватити муслимана у породицу.

Слична подела се јавља између Централне/Источне Европе и Западне Европе у погледу прихватања Јевреја.

По питању односа према муслиманима и Јеврејима, Србија се налази негде на средини европске лествице, односно једна је од земаља централног и источног блока које исказују већи степен толеранције. Међу испитаним, 43 одсто Срба изјаснило се да би прихватило муслимана у својој породици, док је према Јеврејима позитивнији однос – 61 одсто грађана Србије рекло је да им не би сметало да Јевреји буду део њихове фамилије, наводи сајт.

Највећи отпор по питању ових разлика исказују Јермени, који историјски имају можда и највећи отклон од муслимана, те је свега седам одсто грађана Јерменије рекло да би прихватило муслимана као члана своје породице, а према Јеврејима овај проценат расте на нешто веише од 28 одсто.

Пример екстремне разлике у овим ставовима налази се на другом крају лествице у, према истраживањима, најтолерантнијој Холандији. Чак 88 одсто Холанђана нема ништа против да неко од чланова њихове породице буде муслиманске вероисповести а 96 одсто грађана те земље Западне Европе пригрлило би и неког Јеврејина као део своје породице.

Срби верују да се само православац може сматрати „правим Србином“

За разлику од, по питању религије либералније и секуларне Западне Европе, анкетирани грађани Србије већином су изразили да је припадање одређеној верској заједници – конкретно православном хришћанству, неопходан предуслов да би се неко сматрао „правим Србином“.

Чак 78 одсто Срба сматра да бити православац значи – бити „прави“ Србин што Србију ставља на треће место на листи држава Европе које имају низак праг толеранције према другим религијама.

Демостат наводи да ставови према верским мањинама у региону иду руку под руку са различитим концептима националног идентитета. Када су биле у сфери утицаја Совјетског Савеза, многе земље Централне и Источне Европе су званично држале религију изван јавног живота. Али данас, за вец́ину људи који живе у бившем источном блоку, бити хришц́анин (било католички или православни) важна је компонента њиховог националног идентитета.

Насупрот томе, у Западној Европи вец́ина људи не сматра да је религија главни део њиховог националног идентитета. У Француској и Уједињеном Краљевству, на пример, вец́ина каже да није важно бити хришц́анин да би били истински Французи или истински Британци.

Срби верују у супериорност своје нације, Хрвати најумеренији у региону

Оштра подела између Истока и Запада видљива је на још једној компоненти национализма – културолошки шовинизам. Анкете су питале испитанике широм континента да ли се слажу са изјавом: „Наши људи нису савршени, али наша култура је супериорнија од других“.

Иако постоје изузеци, генерално централни и источни Европљани су склонији да кажу да је њихова култура супериорна. Осам земаља у којима је овај став највише заступљен су географски на истоку: Грчка, Грузија, Јерменија, Бугарска, Русија, Босна, Румунија и Србија. Чак 65 одсто Срба сматра да је њихова нација боља и важнија од других. Грци су најекстремнији, а нешто умеренији у региону су једино Хрвати где 44 одсто грађана верује у супериорност своје нације.

Срби се оштро противе истополним браковима, али подржавају право на абортус

Већина Европљана из централног и источног блока противи се истополним браковима, а Србија се налази на 6. месту по броју оних који их не подржавају (83 одсто грађана је против) на листи од 34 државе.

По питању права на абортус, житељи Србије су се изјаснили као нешто либералнији, те је њих 63 одсто рекло да подржава да абортус буде законско право жене.

Око овог питања нема већих разлика између Западне и Источне Европе – већина грађана, са мањим разликама у процентима, залаже се за право на абортус.