Прочитај ми чланак

ЗАЈЕДНО И У СМРТ: Деда се утопио са непокретном супругом, није хтео да је остави

0

kolektivnicentri

Дај боже да не буде више мртвих од тих 13 тамо! Али тешко! Ми смо комшије из куће испод нас звали, викали да морамо кренути из кућа, али тамо је била непокретна бака, а деда није хтео да је остави. Ми из улице до њих нисмо могли стићи никако од огромне воде која је надирала. Јадни, ни врата нису могли да отворе, него су сломили прозор и покушали туда да изађу. Деда је могао сам да се спасе, али покушао је да њу понесе… Обоје су се несрећни удавили, буквално у тој дневној соби”, прича Сретен Ђорђевић, један од евакуисаних Обреновчана из насеља Рвати.

– Ја, као човек који је избегао са Косова, могу да кажем да је све ово што је задесило Обреновац страшно, али сваку кућу, сваки град, сваку фабрику изградићемо, вратићемо из пепела… Изгубљене људске животе, нажалост, никад – каже Ђорђевић. Њега је поплавни талас затекао на радном месту, у ноћној смени ни мање ни више него на базенима Спортског центра у Обреновцу, где ради као обезбеђење.

– Чуо сам се са породицом и они су били код куће, која је на узвишењу, те срећом нису били угрожени. Међутим, када сам изашао пред центар и кренуо ка аутомобилу, умало нисам пао у несвест. Било је као у филмовима, кад гледате како онај велики талас иде ка вама – прича Ђорђевић.

Он се одмах заједно са сином укључио у евакуацију комшија, помажући да се људи убаце у чамце.

– Било је и мајки са децом, непокретних бака, две труднице смо спасли, једна је носила чак и близанце… То нам је била ноћ као из пакла. Када сам стигао кући, моја мајка (73) није имала појма шта се дешава напољу. Нисмо морали бар њу да смирујемо, евакуисали смо се хеликоптером и сад нам је овде све као у хотелу са пет звездица – прича Ђорђевић, који је са породицом смештен у “Пиониру”.

Таман се скућили, па опет у егзодус!

– Шта да вам кажемо. Ми смо дошли из Приштине 1999. године, мучили се, 2004. смо купили кућу у Обреновцу и ево се мало-помало таман скућили. Сад не знамо ни шта је од тога остало, бог зна… Опет, оно доле што нас је задесило на Косову је, што се каже, било од народа, ово овде је од бога. Ништа се ту не може, осим да будете срећни што сте сачували живу главу – закључује Ђорђевић

(Блиц)