Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Uspenja presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina. Dan se smatra praznikom majki i dece i ne rade se nikakvi poslovi.
Велика Госпојина је успомена на овоземаљску смрт Богородице и према јеванђељу то је дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља. Спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару. За велики празник установљен је двонедељни пост.
Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене, мајке, па се вернице и верници причешћују на Велику Госпојину. Пост се завршава 28. августа али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.
Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира, а једна од најлепших насликан је у манастиру Жича, задужбини Немањића. За Великом Госпојином следи и Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина која се обележава 21. септембра.
Пресвета Богородица је након Христовог рођења проживела још 48 година. Предање каже да је Богородица живела 60 година, а према неким изворима 72 године. Надживела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађања. Последњих 15 провела је код светог Јована Богослова, Христовог ученика, коме ју је Христос поверио на чување.
Према предању, често је излазила на Маслинову гору, са које се њен син вазнео у небо и ту се молила Богу, желећи да се и она тамо пресели, како би гледала Христово лице.
Међудневничке траве
Време између Велике и Мале Госпојине која је 21. септембра (8. септембра) зове се у народу Међудневница, када жене беру међудневничке траве – хајдучку траву, кичицу, угаслицу и друге којима лече разне болести.
По народном веровању, тај период је најбољи за брање свих плодова, а тада не требе склапати бракове јер младенци неће имати среће, а ко се разболи у те дане тешко ће се излечити, пише Танјуг.
Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина је слава и манастира Грачаница. У Грчкој и Румунији, празник је и државни. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.