ДАНАС: Да ли је нишки аеродром жртва приштинског?

0

Да ли је намера државе да преузме од града Ниша Аеродром "Константин Велики" због тога што би републичка власт могла боље од локалне да управља њиме или то има везе са изјавом председника Србије Александра Вучића да имамо обавезу да се са француским "Вансијем" консултујемо ако би број путника прешао милион?

Пошто је уговор о концесији сакривен од јавности, остаје само да се тумаче поруке званичника које су често потпуно контрадикторне. Тако су истовремено потпредседница Владе Зорана Михајловић и председник државе Вучић послали различите поруке.

Вучић у клин, Зорана Михајловић у плочу…

Михајловић је изјавила да Влада Србије ни у једном тренутку није водила преговоре о ограничавању броја путника и капацитета нишког аеродрома, док је Вучић истог дана на другом месту рекао да ми имамо обавезу да се с њима консултујемо ако би то прешло милион путника, што је у наредних 12,5-13 година немогуће.

Дакле остаје питање да ли у уговору постоји ограничење броја путника осталих аеродрома у Србији, на шта је Вучић указао још 14. јануара гостујући на РТС-у. Ништа мање важно питање је и да ли постоје још нека ограничења или гаранције државе према концесионару.

У овом случају занимљива је још једна околност. Наиме Ниш је удаљен од Београда нешто преко 230 километара, док су нишком аеродрому много ближи онај у Скопљу и посебно аеродром „Адем Јашари“ у Приштини који се налази на стотинак километара удаљености ваздушном линијом.

Ако неком може да смета раст броја путника нишког аеродрома који је само у прошлој години повећан за 200.000, то су онда ова два аеродрома. Посебно је занимљив приштински аеродром „Адем Јашари“ не само због мале удаљености од Ниша већ и зато што је концесиони управник овог аеродрома француска компанија „Аеропортс де Лyон-Манагемент Сервицес“ која је концесију 2011. добила са турском грађевинском фирмом Лимак.

Чим се ушло у концесију без објашњења…

Ова француска фирма је заједничко предузеће чији је већински власник (60 одсто) од новембра 2016. године конзорцијум три француске компаније које предводи „Ванси ерпортс“ (остале две су финансијске институције).

Дакле нишки аеродром се налази на средини између два аеродрома којима управља посредно или непосредно иста француска компанија, па није тешко замислити ситуацију у којој траже од државе да ограничи његов раст како им не би смањивао приходе што на београдском, што на приштинском аеродрому. И по свему судећи изгледа да су у Влади Србије нашли кооперативног партнера.

Економиста Милан Ковачевић, консултант код неколико приватизација, истиче да би нишки аеродром требало да привлачи путнике и са скопског и са приштинског аеродрома, а било би довољно посла и за још један аеродром на северу земље.

– Нормално је да концесионар тражи начине да се обезбеди. С друге стране, чим се ушло у концесију без икаквог објашњења могло се наслутити да се нешто крије. Да би се добило оних 501 милион евра ко зна шта је још обећано концесионару – упозорава Ковачевић, који напомиње и да је то велики ризик за власти јер постоји тежња за децентрализацијом, а Ниш је велики град.

Београд на води, Железара, Ер Србија – прича се понавља

Он истиче и да се не би изненадио када би „Ванси“ добио неки велики грађевински пројекат у Србији, с обзиром да је то пре свега грађевинска компанија чији се мањи део бави управљањем аеродромима.

Златко Минић из Транспарентности Србија каже да има пуно питања, а да би на највећи део њих могло одговорити објављивање уговора о концесији.

– Имамо исту причу од 2014. године и ово са концесијом подсећа на уговоре у вези Београда на води, Ер Србије, уговора о управљању Железаром. Увек се појаве неке препреке за објављивање уговора и онда причамо на основу изјава политичара. Они навикавају јавност да не тражи документа и да сами не морају да их објављују, а да им јавност верује на реч. Лоше је када се те изјаве узимају као чињенице – сматра Минић.

– Ако држава преузима нишки аеродром да би променила управљање, поставља се питање зашто, пошто су већ рекли да не могу да управљају београдским аеродромом и зато су га дали у концесију. Зашто онда и нишки не дају под концесију? Ако ограничавате раст нишког аеродрома, то онда има последице и на друге области, на туризам, индустрију… – напомиње Минић.

У прошлој години нишки аеродром је услужио 331.582 путника док је рецимо 2014. свега 1.335 путника летело са овог аеродрома. Приштински аеродром је са 1,4 милиона 2014. године дошао до 1,88 милиона путника 2017, а циљ оператера је да до 2030. овим аеродромом прође четири милиона путника. Још већи раст броја путника остварио је скопски аеродром који је са 1,2 милиона у 2014. скочио на 2,03 милиона прошле године

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!