На источним падинама Копаоника, на путу за Луковску бању, једна стара крчма често ради и без крчмара. Врата се никада не закључавају и то знају малобројни горштаци. Сами се послуже и за попијено оставе новац.

Знају често и да наложе кубе и прочитају новине. Кажу, ту им је и биоскоп, и позориште, и сала за састанке.

– Дођемо овде, огрејемо се и када нема никог, наложимо, послужимо се пићем па наставимо даље – рекао је Александар Ђурковић, поштар из Брзећа.

– Размењујемо мишљења, причамо, ћаскамо и тако. Иначе, овде чекамо и доктора и ветеринара и попа – објаснио је Срећко Стевановић из села Ђерекара.

Гости поштују поверење које им је указао власник кафане.

– Овде су искрени људи, поштени, желе вам увек добродошлицу, имају теме за разговор, нема пута да не свратим кад прођем – каже Жарко Ђурић из Куршумлије.

Газда Ива је трећа генерација у породици Јанићијевић која се деценијама бави кафеџијским послом.

– Врата су увек откључана свим гостима. Свако је овде дочекан услужен на свој начин. Ко има нешто попије, ко нема, нема проблема, увек је на услузи и докле она живи живеће и ово место, живеће овај крај. Ми ћемо да се трудимо увек да буде тако, да овде дочекамо госте у добром расположењу, имали пара, нема ли, увек ће да буду добродошли – искрен је власник кафане у селу Ђерекаре, Иван Јанићијевић.

Његова пословна политика делује невероватно, али каже никада га није одвела у губитак – па ће он наставити по старом, а нада се да ће исто учинити и његови наследници.

Извор: RTS

Ознаке: Луковска бања, откључана врата, стара крчмара