Прочитај ми чланакВећ скоро две године грађани Србије константно мирно протестују због разних пропуста власти. Мирни протести у пракси нису дали значајне резултате, па је сав бес људи кулминирао на протесту прошлог уторка у Новом Саду, одржаном због погибије 14 људи услед пада надстрешнице Железничке станице у овом граду.
Демонстранти су ломили врата и прозоре Градске куће, а многи опозициони политичари, као и поједини медији, су све њих ставили у исти кош, назвавши их убаченим елементима.
У тренуцима трагедије која је погодила Нови Сад, за коју нико још увек није одговарао, револт код грађана је нормална и природна појава.
На протесту у Новом Саду је тај гнев кулминирао; демонстранти су гађали и ударали просторије СНС-а, испред Градске куће је протест доживео свој врхунац, када су одређени људи гађали овај објекат, ломили прозоре, врата, камере и бацали црвену фарбу.
Упркос овим нередима бројни грађани, на једном од највећих протеста у овом граду, су ту и остали, нису отишли кући до поноћи.
Поред покушаја одређених опозиционих политичара да све демонстранте који су учествовали у демолирању Градске куће одреде као убачене елементе владајуће странке, поставља се питање да ли је грађанима Србије потребно да учествују у конкретним акцијама на протесту, а не да само мирно шетају као што раде годинама уназад.
Социолог Јово Бакић наводи за Данас да опозиција, или како он каже режимска опозиција, је у праву да је било убачених елемената, те да их је он такође приметио на протесту у Новом Саду.
„Било је, међутим, млађих људи који су бесни, гневни, које је било лако покренути у таквим ситуацијама. Кључна ствар јесте да редара није било, ја их бар нисам видео. Опозиција када нешто организује, а ту је било и мојих пријатеља који су били у организацији, мора да обезбеди редаре, они морају да буду обучени и да спречавају непланиране акције“, објашњава Бакић.
Противник је тога да је свако насиље нужно лоше, истиче да је некад сила неопходна.
„Нажалост, ово је тренутак када сила можда мора да се употреби, али ту силу мора неко да контролише. После дужег времена гледао сам непоменика како у емисији Ћирилица говори пре протеста, буквално је описао шта ће се догодити. Потпуно ми је невероватно да су организатори упали у варијанту његову. Ајде он зна да је било убачених људи у Новом Саду, али да ли ови који нису убачени могу да промене план, да изненаде, зашто упасти у припремљену варијанту“, каже Бакић.
Што се тиче протеста у Београду, опет поставља питање како непоменик (Вучић) зна да ће бити мирне шетње, због чега сматра да мора бити убачених елемената.
„Опозиција мора да се прочисти, без тога неће бити хлеба“, наглашава Бакић.
Кључно је да свака употреба силе буде контролисана, како указује наш саговорник, јер ако се иде на стихијско ломљење ништа се не ради.
„Шта је добијено тиме што је ломљено осим пражњења негативне енергије. Сила се користи смишљено, промишљено, не може тек тако да се пусти да се људи испразне и шта онда, ником ништа. Дакле, потребно је много боље организовање опозиције. Оно што ја не видим, а прошло је већ 12 година како непоменик влада, да опозиција нема организованих акција у правом смислу те речи. Мора да се зна ко је опозиција и та опозиција мора да има обучену редарску службу, за почетак“, закључује Бакић.
Студент и активиста Борбе Павле Цицварић каже за наш лист да не сматра да су сви људи који су гађали Градску кућу и просторије СНС-а убачени елементи, али да један део свакако јесу.
„На друштвеним мрежама су се појавили и снимци неколико батинаша како улазе после протеста у штаб СНС-а, али са друге стране било је доста људи који су једноставно бесни. Предпостављам да се људи осећају немоћно у таквим тренуцима, с обзиром да се по ко зна који пут дешавају трагедије, али у последње време све више и више јачају на интензитету“, указује Цицварић.
Оцењује да се та лествица све више повећава.
„Улога опозиције као неке групације која би требало то да организује, за политичку промену је природно да опозиција буде ту јер је ово систематски проблем власти. Чини ми се да на последњих неколико протеста на које излазимо људи врло уско гледају на проблем, не оду корак даље да виде шта је узрок тог проблема, па да обједине све те проблеме, питање литијума, Старог савског моста, Рибникар и села око Младеновца, то су све неки догађаји за које је крива власт“, објашњава Цицварић.
Истиче да људи јесу бесни, немоћни и тужни, али да је овде битна улога опозиција да на протестима које организује мобилисањем редара обезбеди сигурност протеста.
„С једне стране имамо људе који не желе да се шетају, а са друге стране људе који се врло лако дистанцирају од неких радикалнијих акција. Ја сам негде на пола пута, не можемо лупати објекте, али нису ни узалудне шетње решење. Чини ми се да опозицији фали мало креативности, да се нађе баланс између акције која ће послати поруку, која није свакодневна, а где ће се избећи насиље, на пример, као када су активисти остављали фарбу по институцијама, то је симболична акција али не прелази траг насиља који људи критикују“, закључује Цицварић.
Протест у Новом Саду је био доказ да људи не желе да се боре за правду само шетњом, али и да урушавањем објеката, као што је Градска кућа, такође не постижу ништа и само дају простор владајућој странци да протесте дискредитује. Свакако, како год да је прошао, у поређењу са протестом у Београду новосадски протест је послао јачу поруку незадовољства грађана.
