Прочитај ми чланак
(Блиц)
Оптужбе да америчка и израелска влада примењују притисак на Трибунал у Хагу како би осигурале да њихови војни команданти никада неће моћи да буду оптужени за ратне злочине, један је од навода у дебати која се води међу правницима и судијама у свету око ослобађања од оптужби тројице спрских генерала и полицајца.
Серија ослобађајућих пресуда Трибунала у Хагу изазвала је дебату која се води међу правницима, а коју преноси лондонски „Гардијан“. Момчило Першић, Јовица Станишић и Франко Симатовић су у последњих неколико месеци ослобођени оптужби за ратне злочине, што је изазвало салву негативних коментара од стране групи за људска права и појединих правника.
– Генерали и политичари би у будућности могли да избегну одговорност за ратне злочине због одлуке о захтевању доказа да су “посебно усмеравали” зверства – наводи су дебате међународних правника коју преноси „Гардијан“.
Прва оваква пресуда донета је у фебруару. Председавајући судија је био Теодор Мерон, 83-годишњак који је преживео холокауст. Служио је као израелски дипломата, а има и амерички пасош. Односом гласова 4 напрема 1 поништена је пресуда Перишићу.
У ослобађајућој пресуди је писало:
„Потребни су докази који утврђују директну везу између помоћи коју је пружио оптужени и почињених злочина.“
Против такве пресуде је гласао само кинески судија Лиу Дакун, који је написао:
„Ово инсистирање (на директној вези) сада ефективно подиже праг за одговорност за помагање (у ратним злочинима). Ова промена подрива суштину сврхе одговорности за помагање (у ратним злочинима), омогућавајући одговорнима за свесно олакшавање најтежих злочина да избегну одговорност за своја дела.“
У мају су односом гласова 2 напрема 1 ослобођени оптужбе Станишић и Симатовић. Француска судија Мишел Пикар, која је једина гласала против ослобађања, написала је у образложењу:
„Ако не можемо установити да су оптужени помагала злочине, рекла бих да смо дошли до мрачног места у међународном праву. Чак и ако би докази установили ‘само’ да су оптужени били индиферентни према томе што су ужасни злочини почињени на путу ка њиховом крајњем ‘војном’ циљу, верујем да је већина (судија) погрешила ослобађајући их свих оптужби.“
Шешељ је тражио изузеће данског судије
У дебати учествује и холдандски судија Фредерик Хархоф, који је послао чак 56 писама чувеним судијама и адвокатима широм света, а у којима излаже своје неслагање због ослобађајућих пресуда српским генералима. Хархоф пише:
„Шта смо научили из овога? Помислили бисте да су војни естаблишменти у водећим државама (попут САД и Израела) осетили да се судови у пракси превише приближавају одговорности војних команданата.“
Једна од последица Хархофовог циркуларног писма је да су тројица оптужених у Хагу, укључујући Војислав Шешеља, коме је Хархоф судија у поступку пред Трибуналом, због овога тражили његово изузеће због пристрасности.
