Прочитај ми чланак
Фото: Драган Антонић
(Иван Клајн)
Питање је постало актуелно откако је Тома Николић свом госту, кинеском премијеру, испричао о Креманском пророчанству. Рекао му је како је пре двеста година један неписмен човек, који никад није чуо за Кину, предсказао да ће доћи „људи са истока, жути људи, и пиће воду из Мораве“. На то се у медијима дигла силна граја. Замислите, он Кинезе зове „жути људи“, а гост му Кинез!!! У ствари, Николић је само цитирао Митра Тарабића, али су коментатори ваљда сматрали да и давно покојног пророка треба цензурисати у име политичке коректности.
Замислите да се нађете у неком централноафричком насељу, далеко од туристичких путева, па вам неко каже: „Ви сте први бели човек кога видим овде.“ Да ли би вас то увредило? Бисте ли му рекли: „Како смеш да ме називаш белим, расисто један?“ Мислим да не бисте.
Наравно, белце не вређа кад их зову белима, јер сматрају да су лепши и паметнији од свих „обојених“, и управо у томе може бити почетак расизма. Ипак, нису једини: и црнци се поносе што су црни. Шездесетих година прошлог века, кад се распламсала борба против дискриминације, лансирали су пароле „Black power“, „Black is beautiful“, оснивали организације зване Black Panthers и Black Muslims. Прогнали су из енглеског језика реч Negro, која је подсећала на ропство (позајмљена је из шпанског или португалског у 17. веку, када су Шпанци и Португалци довозили радну снагу из Африке у америчке колоније) и из које је изведено погрдно nigger – црнчуга. Данас себе зову напросто blacks, црни. Постоји и званични израз Afro-American, али се та гломазна сложеница не употребљава у говору.
Што се тиче „црвене“ и „жуте“ расе, ни сами историчари не знају сигурно како су настали ти изрази. Индијанци су вероватно названи „црвенокошцима“ због ратничких боја на лицу и телу. Кинези нису ништа жући од нас, али су у стара времена највише ценили жуту (боју сунца и злата), аристократија се облачила у жуто, своју другу по величини реку назвали су Жута река (Хуангхо) а своје море – Жуто море. Имајући све то у виду, готово сам сигуран да се Ли Кећанг није увредио због израза „жути људи“.
(НИН)
