• Почетна
  • ДРУШТВО
  • Да ли је Србија окупирана ако је „заборав први корак у губљењу слободе“?
Прочитај ми чланак

Да ли је Србија окупирана ако је „заборав први корак у губљењу слободе“?

0

Nato policijad0b5

(Глас Русије – Ратко Паић)

Када је премијер Србије Ивица Дачић јуче поводом полагања венаца српским и руским војницима на дан ослобођења Београда од нацистичких окупатора исправно приметио да је „заборав први корак у губљењу слободе“, једино је заборавио да каже да је данашња Србија, у складу са том његовом дефиницијом, у значајној мери поново изгубила слободу, као да је окупирана. Барем ако се посматра стање у медијско-информативном смислу.

Наиме, иако се јуче навршило тачно 69 година од дана када су Београд ослободиле заједничке српско-руске снаге, односно југословенска народна војска и Црвена армија, на Радио-телевизији Србије тај велики догађај из недавне историје чини се није заслужио посебну документарну емисију у којој би се данашње генерације могле детаљно упознати са током тих ратних операција, које су у суштини значиле завршетак ослобођења читавог Балкана од Хитлерових следбеника.

Извештавање о том датуму се на већини телевизија завршило само са краћим прилогом о полагању венаца на спомен-гробљу, а градска телевизија Студио Б је јасно показала гледаоцима колики је немар и заборав задесио споменике ослободиоцима. Посебно бизаран је био први програм Радио-телевизије Србије, на коме смо баш јуче, уместо о ослободиоцима, могли видети само доста података о аустријском принцу и војсковођи Еугену Савојском, по коме је била названа СС добровољачка дивизија „Принц Еуген“, која је иначе била састављена од немачког становништва из Војводине. Међутим, у свом омаловажавању дана ослобођења, вероватно је најдаље отишла телевизија Б92, на којој је прилог о историјском датуму ослобођења Београда био емитован тек негде између 32. и 33. минута, онако успут на самом крају главне информативне емисије.

А о каквом важном догађају је реч, говоре подаци да је у вишедневним борбама за Београд погинуло око 3 хиљаде југословенских војника и око 1000 припадника Црвене армије, уз вишеструко већи број рањених, чиме је коначно ослобођен главни град Србије и Југославије после четворогодишње немачке окупације у Другом светском рату.

Иначе, на јучерашњој церемонији одавања почасти ослободиоцима, председник Николић је у књигу Спомен-гробља уписао речи – «Да није било вас, у Србији се не би рађала деца, а рађају се честита и поносна деца Србије, која вас никад неће заборавити», а такође је положио и венац на споменик припадницима Црвене армије који су учествовали у ослобађању Београда, на коме је било написано «храбрим руским саборцима».

5

Фотографија: Ненад Златановић

А премијер Дачић је у спомен-књизи написао следећу посвету – «Ослободиоци Београда, припадници партизанске војске и Црвене армије, заслужују да вечно буду део колективног сећања грађана Београда и Србије. Нама је обавеза једино да ту слободу чувамо и од заборава и од неких нових завојевача».

Па ипак, премијер је том приликом чини се пропустио да примети своју сопствену недоследност. Јер ако слободу, како је рекао Дачић, «треба да чувамо од неких нових завојевача», онда је помало нелогично да он у исто време позива грађане Србије да изађу на косовске изборе које су расписали управо неки нови завојевачи, и то по свом сепаратистичком «уставу», и по својим законима.

Исто тако, када је Дачић правилно констатовао да је «заборав први корак у губљењу слободе», он је при том једино пропустио да каже да је онда у том случају, с обзиром на количину заборава у домаћој јавности, Србија већ сада у приличној мери поново изгубила слободу. У супротном случају, јуче се не би десило да дан ослобођења Београда ни на једној телевизији не буде прва вест у информативним емисијама. А да не говорим о свечаним концертима и пригодним манифестацијама, који су такође потпуно изостали.