Прочитај ми чланакБрој људи код којих су претходне недеље регистрована обољења слична грипу порастао је пет пута у односу на седмицу пре те, а највећи број оболелих је узраста 5-19 година.
Број људи код којих су претходне недеље регистрована обољења слична грипу порастао је пет пута у односу на седмицу пре те, а највећи број оболелих је узраста 5-19 година.
Чак 27.854 Београђана претходне недеље оболело је од акутних респираторних инфекција, њих 1.638 имало је обољења слична грипу, подаци су Градског завода за јавно здравље „Београд“. Иако су ови бројеви знатно већи него седам дана раније, а реални сигурно још неколико пута виши, пошто многи оболели нису ни отишли код лекара, било државног или приватног, за сада нема назнака да ће бити проглашена епидемија на нивоу престонице!
– Епидемија може бити проглашена или пријављена. Проглашава се кад је од посебног епидемиолошког и јавноздравственог значаја, а то чини Министарство здравља на предлог Инситута за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Градски завод за јавно здравље Београд пријављује епидемију када се пређе одређени епидемијски праг – објашњава епидемиолог ГЗЗЈЗ др Лепосава Гаротић Илић.
Како каже, број људи код којих су претходне недеље регистрована обољења слична грипу порастао је пет пута у односу на седмицу пре те, а највећи број оболелих је узраста 5-19 година.
– Тренутно је средња активност грипа, односно имамо између хиљаду и три хиљаде оболелих у току једне седмице. То је више него што смо имали у децембру прошле године – прича др Гаротић Илић и додаје да је у већини земаља Европе тренутно ниска активност грипа, док је у само неколико њих висока.
Како се грип не би ширио, ГЗЗЈЗ је у петак послао болницама мере превенције по којима би требало да поступају: ограничење посета, појачана хигијена, чешће проветравање просторија, изоловање ризичних болесника и слично.
Ипак, како она објашњава, нема назнака да ће појава грипа утицати на рад школа и вртића.
– На основу података које добија, Завод може да пријави локалну епидемију у појединим школама или вртићима и да за њих предложи одговарајуће мере, али за сада нема назнака да ће се то догодити. С друге стране, битно је да оболели не иду у школу или на посао, као и да сви воде рачуна о хигијени руку, правилној исхрани и уносу витамина – каже др Гаротић Илић.
Последњи пут епидемија грипа била је проглашена 2009/10. године. Тадашњи министар здравља Томица Милосављевић одредио је мере за спречавање њеног ширења: ванредни епидемиолошки надзор, забрану окупљања на јавним местима, укључујући школе и предшколске установе, по процени надлежних здравствених установа. Тиме је створен и законски основ за обавезну вакцинацију грађана.
ШТО ВИШЕ ЛИМУНАДА, СУПА И КОМПОТА
Начелница Службе за здравствену заштиту деце и омладине из Земуна др Бисерка Шутаковић каже да су у ДЗ “Земун” и даље гужве, а углавном долазе пацијенти са температуром, главобољом, мучнином и цурењем носа.
– Оболели би требало да пију лимунаду, воду, да једу супе и компоте. Деца са стомачним вирусима, којој се саветују пробиотици, могу јести лагану храну, која није масна и зачињена и избегавају млечне производе.
АНТИБИОТИЦИ САМО ЗА БАКТЕРИЈСКЕ ИНФЕКЦИЈЕ
Докторка Бисерка Шутаковић из ДЗ “Земун” истиче и да деци не би требало давати антиобиотике “на своју руку”.
– Родитељи често то чине мислећи да ће тако решити проблем, а заправо они помажу само код бактеријских инфекција, не и вирусних – истиче др Шутаковић.
ВИРУС ПОКОСИО И ПАНЧЕВЦЕ
Број оболелих од вируса расте и у Панчеву. Како наводи локални медији, панчевачка хитна помоћ имала је пуне руке посла прексиноћ, када је прегледано неколико десетина суграђана и деце, углавном због температуре и стомачних тегоба. Средином децембра је због појаве вируса сезонског грипа Основна школа “Доситеј Обрадовић” у Омољици затворена, када је пријављена и локална епидемија.
