Pročitaj mi članak

DA LI ĆEMO LETOVATI U NORVEŠKOJ? Kod nas besne poplave, a kod njih 30 stepeni

0

Kraj juna Srbija je dočekala procenjujući štetu i sanirajući posledice više jakih kišnih talasa, praćenih bujicama koje su plavile sve pred sobom, dok su za to vreme Skandinavci u suncu uživali na za to pondneblje 30 stepeni.

Стручњаци кажу да је за све ово крив један далеки феномен – отапање леда на Севреном полу.

Србин.инфо

Србин.инфо

Према речима професора на Институту за метеорологију Физичког факултета у Београду Владимира Ђурђевића, климатска ситуација која нас је затекла једна је од последица смањења ледене површине на Арктику.

– Процеси смањивања леда не појављују се у неким периодичним размацима, те не постоје већ унапред одређени периоди године када су приметне нагле временске осцилације. Ипак, када до смањења дође циркулација атмосфере се промени и ваздушње масе лакше путују у правцу север-југ него запад-исток. Зато добијамо ове неочекивање комбинације прилика на северу и југу Европе – објашњава саговорник „Блица“.

Све то представља последицу глобалног загревања, а Северни пол показао се као једна од критичних тачки по том питању.

– То је тачка на планети која се најбрже загрева, па је током претходних 100 година тамо изгубљено чак 40 одсто леда – истиче Ђурђевић.

Међутим, питање које поставља просечан грађанин наше земље гласи „Шта то све значи за Србију?“, а одговор, чини се, не обећава много.

– Просечне вредности укупне количине падавина мање-више су исте сваке године. Оно што се мења јесте њихова расподела, што значи да се све више бележе нагли прелази из сушних у кишне периоде са бујичним поплавама и та промена постаје све израженија, што може бити, како смо се уверили, јако опасно – додаје професор.

Температура ваздуха на Земљи за један век порасла је, неко би рекао, „свега“ један степен, па ипак, он прави значајну разлику.

– Један степен више значи седам одсто више водене паре. Та влага, да не буде недоумица, неће нам донети индијске монсуне, јер они једноставно не могу функционисати на нашем делу планете, али промене које тих 1,2 степена колико је температура код нас виша у односу на пре 100 година (односно 1,6 колико је виша у односу на период средине прошлог века) већ су и те како видљиве, нарочито лети – наводи он.

Овакав тренд, с друге стране, могао би на дуже стазе да се одрази и на зимски период године.

– Уколико план смањивања емисије угљен-диоскида не заживи и површина планете постане топлија за још 3, 4 степена снег ће постати ретка појава. За сад зимски месеци су само нешто блажи и непредвидивији, у смислу да се и ту могу уочити периоди лепог времена са температурама око нуле, које нагло прекида јак снег – истиче Ђурђевић.

Иако се понекад чини као да лето и зима међусобно мењају улоге, до њиховог обртања неће доћи, али ће се последице на живи свет бити драстичне и без тога.

– Имаћемо више топлотних таласа и суша, шумских пожара и краткотрајних поплава за које данас постоје дупло веће шансе да се десе него пре неколико деценија. Такође, стварају се услови за развој инсеката који су преноси болести нетипичних за ово подручје, попут грознице Западног Нила. Ту су и биљне болести, инвазивне врсте, изумирање појединих биљака на вишим пределима и слично – закључује стручњак са Института за метеорологију.