Прочитај ми чланак
Фото: Београд -нова зграда амбасаде САД
Српски премијер није изненађен наводима британских новинара да се у амбасадама САД у Загребу, Сарајеву и Приштини налазе базе за прислушкивање.
Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је јуче да није изненађен вестима да се у Загребу крије шпијунска база коју користе америчке обавештајне агенције ЦИА и НСА. „Не знам да ли сам прислушкиван, али не бих могао рећи да сам изненађен тим вестима, да ли сте ви изненађени“, упитао је Дачић новинаре по завршетку Међународне конференције о медијима.
С друге стране, саговорнике Данаса не изненађује деловање ових шпијунских центара у региону. Наши саговорници из Београда истичу да је тема надзирања веома важна, а да јој се не даје велики значај у Србији, док хрватски новинари сматрају да Вашингтон базе за шпијунирање поставља на пријатељским територијама, што Приштина и Загреб јесу.
Саша Лековић, директор Центра за истраживачко новинарство у Загребу, каже за Данас да се о наводима Индепендента може само нагађати, али да политички потези САД и њихова спољна политика указују да постоји прислушкивање.
„Базе се постављају тамо где је окружење пријатељско, тако да не би требало да чуди ако постоји у Приштини, а не у Београду.
Мене више забрињава слабост контраобавештајних служби.
На пример, комуникације хрватских институција су слабије заштићене од моје комуникације са колегом из Пољске“, указује Лековић.
Подсетимо, британски лист Индепендент објавио је да се у амбасадама САД у Загребу, Приштини и Сарајеву налазе шпијунске базе, које користе ЦИА и Национална безбедносна агенција (НСА) и са којих подаци стижу директно у амерички центар у Мериленду.
Сличне се базе налазе у амбасадама у Атини, Бакуу, Будимпешти, Франкфурту, Женеви, Кијеву, Мадриду, Милану, Москви, Паризу, Прагу, Риму, Тбилисију, Тирани и Бечу. Као извор ових информација узета су документа „звиждача“ и бившег сарадника ЦИА Едварда Сноудена, који је побегао из САД и тренутно се налази у Москви, пошто му је Русија дала једногодишњи азил.
Момир Стојановић, бивши начелник ВБА, каже за Данас да му није познато да ли су информације британске штампе тачне, али да га не би изненадило да шпијунски центри постоје тамо где се наводи.
– Ово подручје је још увек неуралгично, тако да ме такве информације не чуде. У нашој држави често се говори да све мора бити транспарентно и отворено и кад су ствари од националног интереса у питању и да не треба превише да се бавимо обавештајним и контраобавештајним делатностима. Међутим, друге државе и те како се тиме баве, ради заштите тога што су дефинисале као свој интерес, каже Стојановић.
Зоран Мијатовић, некадашњи заменик начелника Ресора државне безбедности, указује да јавност Србије специфично реагује на информације о прислушкивању.
– Када сам у књизи „Опело за државну тајну“ објавио да ме је 2001. прислушкивала америчка амбасада у Београду, и да је моје кодно име било „Алфа“, та чињеница није оставила трага у нашој јавности, нити је било ко реаговао и питао како је то могуће. Тада су на исти начин били прислушкивани и начелник београдског центра РДБ, и поједини министри из владе Зорана Ђинђића. Чак ни тадашњи министар полиције Душан Михајловић, када сам га обавестио о прислушкивању, није прихватио ту информацију као врло значајну, а ево нас, деценију касније, сви се исцрпно бавимо открићима Едварда Сноудена, закључује Мијатовић.
Фото: Унутрашњост амбасаде САД у Београд
Иначе, у време када је 2010. почела градња нове амбасаде САД у Београду, војни аналитичари попут генерала Радована Радиновића сматрали су да ће у њој бити смештен регионални центар ЦИА, јер је Србија геостратешки повољан терен за „осматрачницу“. Радиновић је указивао и да свака амбасада САД има у свом саставу већи или мањи центар ЦИА. Нова Амбасада САД у Београду изграђена је на Дедињу, на месту некадашње команде Гардијске бригаде и Корпуса специјалних јединица ВЈ, а током градње промењена је комплетна кабловска и остала инфраструктура у улици у којој се налази.
Жељко Ператовић, новинар из Хрватске, истиче за Данас да су вехабије у БиХ и Србија највероватнији разлози због којих су амбасаде у Сарајеву, Приштини и Загребу коришћене као базе за прислушкивање. „Разумљив ми је страх од вехабија у Босни и Херцеговини, али и поред тога не мислим да је БиХ толико важна за Америку. С друге стране, један од разлога је вероватно Србија, односно питање да ли ће се Београд окренути Русији или прикључити Европској унији“, објашњава Ператовић.
Наш саговорник сматра да су наводи британског Индепендента „могући“ поготово ако се зна да су америчке амбасаде широм света „грађене као тврђаве“. „Амбасада САД у Загребу је измештена на периферију, и то не само из сигурносних разлога. Како сам чуо од људи који живе у околини те зграде, амбасада је грађена гломазно, са спратовима испод земље и са доста антена“, указује Ператовић.
Он подржава реакцију немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда и каже да је добро то што се ЕУ укључила у целу причу о прислушкивању америчке НСА, „јер би сада ствари могле да се преокрену и да дође до веће контроле“. „То што раде САД постало је ирационално и добро је да се то питање покренуло“, наводи Ператовић.
(Данас.рс)
