Свињско месо, које се највише једе у Србији, од јануара је поскупело за око 20 одсто. Стручњаци наглашавају да Србија годишње увезе и до 50 хиљада тона свињског меса. Према предвиђањима аналитичара, долази време када ће понуда меса бити смањена, што према закону понуде и тражње, доводи до повећања цене.

Током прве половине године свињско месо је приметно поскупело. Грађани кажу да га, због тога, мање купују, преноси Н1.

На питање како излазе на крај са поскупљењима меса, грађани с којима смо разговарали кажу:

„Никако“.

„Тешко, али се користи и даље“.

„Смањила сам и готово“.

„Како причају ‘нама је све боље и боље’, а нама је све горе и горе“.

Подаци показују да је на територији Београда цена свињског меса од 430 динара, колико је била у јануару, поскупела на 520 динара, у јулу. У јануару је у Врању цена свињетине била најјефтинија – 325 динара, док је уз благе осцилације у јулу повећана за 20 динара.

Агроекономски аналитичар Милан Простран наглашава да Србија има изузетне произвођаче свињског меса у Срему. Он каже да ће повећање цена од 10 или 20 одсто потрошачи вероватно моћи да поднесу, а да ће много помоћи произвођачима.

„Дакле, ја немам намеру да смирујем никакву ситуацију, него покушавам да кажем да је овај сектор сточарства у Србији већ дуже у великој кризи. И морали бисмо сви заједно, као потрошачи, да и платимо можда нешто вишу цену да га на крају подржимо и да спашавамо сопствене произвођаче“, истиче Милан Простран, стручњак за пољопривреду и агроекономски аналитичар.

Према речима стручњака главни узроци за повећање цене меса су:

афричка куга, која је смањила извоз Србије у Руску Федерацију

повећање цене сточне хране – кукуруз и сојна сачма имају изузетно високе цене већ шест, седам месеци

повећана цена живих свиња – држава је у међувремену интервенисала откупом свиња по вишој цени од тржишне

различите цене по окрузима, те се некоме исплати да се бави сточарском производњом, а некоме не
Анализе Привредне коморе Србије од почетка године указују да је дошло до смањења увоза свињског меса за око 30 одсто.

“Међутим, ми имамо пораст увоза готових производа, поготову трајних готових производа за неких 31 одсто. То опет није добро, зато што финални производ је практично циљ да се направи и да се прода. А ми то што направимо, не можемо да продамо. И то је оно што је негативно за наше произвођаче”, наглашава Ненад Будимовић, Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских прозвода Привредне коморе.

У формирању цене меса учествује и трговинска маржа, која је процентуално увек иста без обзира на откупну цену. Стручњаци наводе да трговци, по правилу, испипавају пулс потрошача и чим виде да су са ценом претерали, почињу са акцијама.

„Циљ је сачувати сопствену производњу. А остати независан у том смислу да имамо довољно хране за сопствене потребе, са неким благим тржишним вишковима, који би били усмерени на извоз у ЦЕФТА регион“, каже Будимовић.

Куповна моћ становништва ће бити озбиљна кочница даљем повећању цена. Грађани ће се, кажу, сналазити како најбоље умеју.

Кажу нам:

„Селективно купујемо, тако да на тај начин се боримо. Смањујемо, смањујемо потрошњу меса“.

„Ми ћемо јести пилетину, она је 160“

„Нећу да једем, немам паре, мала пензија, како?“

Одговор на то питање мораће да дају сви у трговинском ланцу.

 

Извор: n1

Ознаке: месо, поскупљење, цене