Откриће масовне гробнице у сарајевском насељу Алипашино Поље могло би да отвори „пандорину кутију“ злочина над Србима у том граду, тврде представници породица несталих у тој регији који најављују да ће цело Сарајево прекопати уздуж и попреко.

Шта све крију сарајевска насеља: Ексхумација на Алипашином пољу

Према њиховим речима, ово је доказ да у главном граду БИХ постоји низ појединачних и масовних гробница, али да не постоји политичка спремност надлежних у Федерацији да се то питање једном засвагда реши. Подсетимо, на поменутој локацији пронађене су људске кости за које се претпоставља да припадају Србима који су убијени у Сарајеву 1992. године.

Председник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић изјавио је да би могло да се ради о Слободану Самарџићу, Стани Шеховац и још неколико Срба који су убијени на Алипашином Пољу почетком рата.

Јолета одвео Јука
Милена Кулина, која од 1992. године тражи посмртне остатке супруга Анђелка, рекла је да су три униформисана муслиманска војника њеног мужа одвели на „информативни разговор“ 20. маја 1992. године и од тада му се губи сваки траг. Миленко Арсенијевић, који тражи брата Јолета од 1992. године, рекао је да је и он одведен испред стана у непознатом правцу.
– Телефоном ми је анонимно дојављено да су ми брата одвели људи озлоглашеног сарајевског криминалца, Јусуфа Јуке Празине – испричао је Арсенијевић.
– Нека буде стид становнике Сарајева и овог насеља којима никад до сада нису прорадили ни свест нити разум да пријаве локације на којима су страдале њихове комшије – рекао је Мандић.

Он каже да се на овоме не сме стати и да је ова гробница повод да се цело Сарајево „прекопа уздуж и попреко“. Још увек се чека дозвола Тужилаштва БиХ за почетак ексхумације, али локацију тренутно обезбеђује полиција ФБиХ.

У овом насељу, додаје Мандић, заточене Србе држали су у кафићу Борсалино и продавници Конзум.

– Још неколико градских подрума било је претворено у приватне затворе у којима су се такозвани муслимански хероји иживљавали над српским становништвом, нејачи, старцима и женама. Злочин над злочинима вршен је у Борсалину, где су држали затворено и по 200 људи, које су затим убијали и закопавали, а после рата њихова тела преносили на разна места. Пример за то је Анђелко Симанић, који је убијен у Бућа Потоку у Сарајеву, а његови остаци нађени у Зеници – рекао је Мандић.

Шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица РС Сташа Кошарац каже да РС и њени представници већ неко време указују на чињеницу да је српски народ страдао у Сарајеву.

– На жалост, у Сарајеву у континуитету имамо негацију те чињенице. Управо Влада ФБиХ не поштује одлуку Дома за људска права БиХ да апелантима морају дати одговор на који су начин страдали њихови најближи чланови породице. Када је РС имала такву одлуку о Сребреници, она је реаговала на адекватан начин – навео је Кошарац.

 

(Вести онлајн)

Ознаке: гробови, настрадали, сарајево, Срби, убијања