Прочитај ми чланакНагло запошљавање радника на одређено у Крушику кренуло је крајем 2014. и 2015. године, и то у 90 одсто случајева по партијској, СНС, линији.
Претходно је, почетком јануара, 2014. у фабрику дошао такође напредњачки кадар Младен Петковић, причају за наш лист представници запослених у ваљевској фабрици, напомињући да у ваљевској фабрици тренутно ради 3.140 запослених, од којих су њих нешто више од 2.000 ангажовани на одређено време.
– Највише их је доведено из Уба, Лајковца и Мионице, али их има и из Бајине Баште, Обреновца, Параћина и других места по Србији, а један је дошао из Ниша. Реч је, углавном, о полуквалификованим и неквалификованим радницима, међу којима има и оних који су потребни фабрици. Многи, међутим, нису и такви су, поред сумњивих работа са трговином минама и другим производима, такође велики баласт за фабрику. Зашто? Зато што су на платном списку, а и буквално не раде ништа. Стално запослени у Крушику зову их „таванашима“, због тога што по цели боговетни дан, да не би „боли очи“ онима који раде, проводе по таванима фабричких погона, или у гардеробама, наводе наши саговорници. Додају да је тој категорији радника једна од обавеза да иду на страначке скупове Српске напредне странке.
Истичу, притом, да је просечна плата у Крушику око 52.000 динара, а да ангажовани на одређено месечно зарађују између 40.000 и 45.000 динара, али да им то нису једине принадлежности, пошто сви радници ваљевске фабрике имају и право на надокнаду путних трошкова.
За раднике Крушика из Ваљева та надокнада, кажу, износи 2.400 динара месечно, док највећи број запослених на одређено, с обзиром да долазе из других градова, по том основу прима вишеструко, чак и десетоструко више.
– Путни трошкови радницима који у Ваљево долазе из Уба, Мионице и Лајковица плаћају се између 15.000 и 20.000 динара, онима из Бајине Баште по 18.800, а они из Руме по том основу наплаћују и свих 28.000 динара месечно. Наравно, има ту и разноврсних манипулација, па се, рецимо, четворо-петоро радника из једног места превози аутомобилом и дели трошкове вожње, а надокнаду наплаћују на основу појединачних аутобуских карата. Има и тога да се путни трошкови наплаћују са картама за дуже, заобилазне релације од неког града у Србији до Ваљева, а да се на посао долази краћим и јефтинијим релацијама, тврде представници запослених у Крушику.
Наглашавају да није тачно да актуелни генерални директор фабрике Владан Лукић није одговоран за тренутну ситуацију у предузећу. Напротив, у Крушику се, тврде, иста „екипа“ већ 15-ак година врти на власти. Лукић је, напомињу, био члан трочланог борда компаније који је од 2014. до децембра прошле године (кад је на месту генералног директора заменио Младена Петковића), руководио фабриком, и у којем су, поред њега били речени Младен Петковић и Бошко Марковић.
Борд компаније, у којем је Лукић био технички директор, пословне одлуке доносио је консензусом, тако да је, према речима саговорника нашег листа, сасвим извесно да је био упознат и са тиме под којим условима се приватним трговцима, фирми ГИМ и Слободану Тешићу, продају производи Крушика.
Извори нашег листа тврде да су синдикална руководства била шокирана дуговима, јер им је до тада говорено да су дугови из претходног периода покривени, да фабрика послује са екстрапрофитом и да је Крушик најуспешније предузеће у групацији Одбрамбене индустрије Србије.
– О ситуацији у фабрици са пословодством фабрике разговарали смо 14. марта, са Надзорним одбором предузећа 5. априла. И пословодство и НО смо том приликом упозорили да имамо сазнања да је ситуација у фабрици све лошија, односно да добављачи, због дугова, не испоручују репроматеријал, да је посла све мање, да имамо вишак запослених, али ништа није предузимано. Крајем августа, поново смо се обратили Надзорном одбору, али и председнику Србије Александру Вучићу и премијерки Ани Брнабић, које смо, у писмима које смо послали њиховим кабинетима, упознали са стањем у Крушику, и који до сада ништа нису предузели, истичу наши саговорници.
Наш лист је и јуче, по трећи пут у последњих месец дана, покушао да чује шта о ситуацији у Крушику и оптужбама за нелегалну трговину оружјем, те евентуалној одговорности пословодства, има да каже генерални директор ваљевске фабрике Владан Лукић, али у његовом кабинету нам је овога пута речено да „није у канцеларији“ и изнова, уз извињење, затражен број телефона, на који се из Крушика опет нико није јавио.
Најава протеста Заставиних оружара
Ситуација је све тежа и у Застави оружју, чији је Синдикат јуче најавио нове протесте крагујевачких оружара, уколико министар одбране Александар Вулин „не заустави рушење фабричког система“ и „не смени председника Надзорног одбора, пуковника Ивицу Марјановића“. Оружарски Синдикат је то исто, подсетимо, тражио и недавно, а Влада је одговорила тако што је пуковника Марјановића поново именовала за председника фабричког Надзорног одбора. Дугови Заставе оружја достигли су 17 милијарди динара, док су губици нарасли на око 30 милиона евра.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
