Прочитај ми чланакКо зна ишта о људској психологији зна да ови који мисле да не постоји вирус никад неће прећи на другу страну. Вакцинација стоји већ годину дана на 40-50%. Нема ништа од тога
Доносимо транскрипт првог дела предавања проф. др Бранимира Несторовића Контроверзе и дилеме око короне и њеног сузбијања, одржаног 22. октобра 2021. године, у организацији Института за европске студије у Београду. Видео запис предавања је скинут са Јутјуба и (за) сада га је могуће наћи на алтернативним мрежама („руски Јутјуб“). Кратак извештај са предавања можете прочитати овде.
Представљајући предавача, водитељ и директор Института за европске студије др Миша Ђурковић рекао је да до сада нису имали овакву врсту реакција као што је најава гостовања др Несторовића: „Правили смо сусрете Руса и Украјинаца, повремено је било на ивици инцидента, али не памтим да смо имали овако нешто. Моја основна идеја је била, ево да ја станем иза те идеје, пре свега да имамо могућност да о овим стварима у вези са ковид пандемијом да чујемо сведочење некога ко је од почетка био у Кризном штабу. Више није, и то ћемо касније да га питамо због чега. Али, да илуструјем како су колеге реаговале на ову причу – морам да кажем укључујући и неке колеге са Института – „да ли бисмо то могли да избегнемо?“, практично да видите да у реакцији људи на помен некога ко би разговарао о овоме прва реакција буде „да ли зовеш овога или онога“, „да ли си питао овога или онога“… Мислим да је то потпуно сулудо, можда сам ја овог човека (др Бранимира Несторовића) звао јер се ништа не слажем с њим, и можда хоћу да га нападнем – и то је, пазите, потпуно легитимна прича! Али то се уопште не подразумева, не подразумева се могућност да ви направите округли сто где би дошли људи. Мислим да је то веома велики проблем, то губљење могућности дијалога… Имао сам реакцију једне новинарке – „како ви као државни институт зовете човека који говори супротно од државне политике?“ Ја сам јој одговорио: „Извините, ми се бавимо научно-истраживачким радом, имам право да зовем кога хоћу, како год хоћу – није више време друга Тита, бар по мени!“ Е, проблем је што се у главама многих људи враћа идеја да ми сада треба да гледамо шта Централни комитет каже – било домаћи било Светска здравствена организација или ко год већ. Док сам ја овде, ова кућа ће се трудити да се бори за слободу мишљења, говора – наравно, уз пуно поштовање људи и културе дијалога.
Миша Ђурковић: Шта је било тада када сте изјавили да људи могу да иду у шопинг у Милано, да је најсмешнији вирус? Посебно оно предвиђање, што је врло занимљиво, јер нисте једини рекли да ће вирус током лета да слаби и да корона полако одлази?
Бранимир Несторовић: Све време се дискутује преко медија и друштвених мрежа, ниједан једини састанак за годину и по дана, не код нас, него у свету није одржан, што је наводно највећи проблем света. Мало је необично. Други проблем је та страховита цензура, на друштвеним мрежама, мада оне су приватне, могу да раде шта год хоће. Али је цензура медицинских истраживања невиђена. На почетку је било да је вирус вештачки, писмо највећих вирусолога света што су рекли да је то завера. Сада је званична теорија и званично је доказано да је вирус вештачки. Јуче је National Health Institute саопштио званично да су они финансирали тзв. gain of function, односно да направе да вирус који не напада одређену врсту, пређе на њега, у Вухану. Та вест се врти по интернет страницама, али она некако није интересантна новинарима. Не знам како то није интересантно. Ако је вирус вештачки, то је Трећи светски рат. У ствари од почетка је био Трећи светски рат. Ја морам да признам као неко ко је пратио прилично дуго шта се догађа, у суштини, ниједне новине нису објавиле званичне податке о смртности овог вируса. Званичне податке, америчке, енглеске, шведске, из целог света. Већ на првој седници Кризног штаба смо имали податке из Вухана о смртности која је мала и да је практично вирус нападао само старе. Сад одједном, прво та врста вируса се јавља у периоду од децембра до априла. Онда се јавља у таласима, то до сад није описано. Онда, вирус у сваком таласу мења циљану популацију. Сад мислим не напада више маторе, него младе. Како је то могуће да се дешава? То се никад није догодило у историји човечанства. Сад се догодило, а ми смо сви, као, „па добро“. Ми морамо да сазнамо шта се догађа да бисмо знали како да реагујемо. Ето то је цела прича. Према томе, у оном моменту када је то почело, ми смо имали податке да тај вирус није много опасан. Мени су интимно неки чланови Кризног штаба рекли: чему оволика фрка, није то толико опасан вирус. Као што је рекао Љубиша Ристић: вирус није јако опасан, али све око вируса је јако опасно. Видимо да све иде у правцу који је врло необичан. Мој разлог зашто сам иступио је био зашто смо одступали од свега онога што смо учили на факултету. Мени је моја позиција врло интересантна. Ја сам дисидент режимски и антирежимски, то је ретко. Свака страна обично има неке омиљене докторе, а ја сам остао некако сам против свих. Треба да се залажемо за искрен и оштар дијалог. Ево ја већ годину и по дана позивам све могуће, да организујемо један састанак, да попричамо. Ево, на пример, од самог појма пандемије. У уџбеницима за медицински факултет пише да је вирус пандемијски прве године кад се појави, а да је после тога сезонски. Зато што пандемијски вирус значи да је то потпуно нов вирус с којим нисмо имали никакав контакт, значи следеће године више није пандемијски. Хоћу да кажем да има невероватно много спорних ствари, а нико се не обазире на њих. Форсира се један наратив који је потпуно антинаучан. Значи потпуно се игнорише Барингтонска декларација. Пазите, ту Барингтонску декларацију су потписала три најчувенија епидемиолога света. Кулдорф, који је нобеловац, онда жена са Оксфорда која је специјалиста имунологије и епидемиологије. Педесет хиљада научника из света је потписало ту декларацију. Јел сте чули за римску декларацију? Што је ове године био састанак од 15. до 19. септембра ове године у Риму. Водио га је Роберт Малоун, човек који је направио мРНА вакцину. Јел сте чули за ту декларацију? Пре неки дан Фејсбук и Јутјуб су скинули о Муру, човеку који је добио Нобелову награду за откриће ивермектина, јер, како кажу, шири лажне информације. Ја уопште не претендујем да сам у праву. Од почетка сам увек говорио само своје мишљење и не намећем то своје мишљење никоме. Јако ми смета цензура, јако ми смета поларизација, политизација, јако ми смета лепљење етикета. Ја који сам за руску вакцину сам антиваксер, ови што се залажу за Фајзера су ваксери. Мало нешто то није у реду. Ја сам јуче ставио на профил, мада они су то избрисали наравно, да је неко за Н1 рекао прошле године ко прими кинеску вакцину да ће умрети. То су бесмислице, ми треба да разговарамо да видимо шта можемо да научимо из свега овога. Је л’ можемо нешто да учинимо да скратимо ово чудо. Да некако прођемо безазлено. Знате, поново имамо предлоге за закључавање, а видели смо да то не делује. Имамо епидемиолошке доказе. Јуче је објављен рад који је обухватио 164 земље где су проучавани ефекти ових такозваних епидемиолошких мера да немају никаквих утицаја. Потпуно је исто, затворени, отворени, овакви, онакви, све је потпуно исто, а смртност зависи од спремности здравственог система, што смо знали и на почетку овога. Према томе, моја идеја је увек била да људе подстакнем да мало истражују.
Већ сте поменули причу о мутацијама, које су потпуно различите од онога што знамо. Како је могуће да вирус не слаби и да имамо толико мутација? Како то објашњавате?
То не може да се објасни. То управо говоре ови озбиљни вирусолози, од самог почетка. Видите, кад се појави један вирус, он на почетку погађа највунерабилније особе. Он просто бира оне који су му склони. Ми знамо да увек у свакој епидемији је смртност највећа на самом почетку. Како се вирус шири, он прво слаби, па је смртност све мања и мања. То је увек било тако и не постоји епидемија на свету која се другачије понашала. Зато се и заврши после отприлике 100 дана. Јер се прокужи највећи део становништва, већина има благ облик, стекне се имунитет. Знамо да је имунитет код овог вируса доживотни. Нико не прича о томе.
Једна од ствари коју не знамо. На зеленим сертификатима ограничено је на 6 месеци. Да ли је од тог сазнања нешто промењено? Колико имунитет траје?
Ми знамо да природни имунитет практично траје. Сад већ има пуно студија, али ова последња из Израела која је овако највише одјекнула да је 13 пута већи имунитет. То знамо већ одавно. Знамо и да је онај први САРС имунитет још увек присутан. Руси су објавили пре пар месеци, да они који су прележали 2003. године још увек имају имунитет. Према томе, имунитет је трајан. А колико траје вакцинални, не знам, јер је вакцинација почела пре пар месеци. Сад иде прича о бустер дозама, то је постало потпуно бизарно. Америчка агенција одбила трећу, бустер, дозу, кажу не треба. Енглеска је такође одбила бустер дозу, а Израел већ четврту дозу даје. Поставља се питање колико треба доза вакцина. Какав је тај вакцинални имунитет? Студија из Израела каже да после две дозе после 6 месеци, 46% вакцинисаних има заштиту, причамо о Фајзеру, јер су они искључиво вакцинисани том вакцином. Значи већ после 6 месеци половина вакцинисаних нема никакав имунитет. Онда се поставља питање ефикасности вакцине. А при томе долазе мутације. Елементарна ствар у имунологији јесте да када се промени структура нечега, онда имуни систем има тешкоће да га препозна. Зато САРС-2 ковид који је око осамдесет одсто сличан ономе из 2003. године, може да изазове обољење који су прележали САРС. Према томе, ем се вирус мења, ем вакцина делује рецимо око 6 месеци. Онда испада да ћемо се вакцинисати доживотно. Онда се поставља питање шта је сврха вакцинације. Да ли да заштити вунерабилне популације, а то су људи преко 70 година и гојазни, хипертензичари, шећераши. Ми сад знамо да овај вирус није респираторни. Мени је чудно што нико не прича о томе. У мају месецу, Салков институт, један од најпрестижнијих имунолошких института на свету, саопштио је да је то васкуларна болест. Да је то болест крвних судова. Да онај спајк протеин који се налази на површини доводи до коагулације, односно до поремећаја коагулације. Ако је то тачно, а ми знамо да јесте јер смо имали хиљаде пацијената који су умрли од тромбозе и поствакцинално. Постоји нова дијагноза која се зове поствакцинална тромбоцитопенија која се већ лечи. Онда се поставља питање што и даље лечимо као респираторну инфекцију? Што не променимо протокол? А протокол је једноставан. Пре неколико дана су установили да људи који превентивно пију аспирин да је њихова шанса да оболе 42 одсто мања, а ако се разболе је 42 одсто мање могуће да ће имати тежак облик. Према томе постоји јако једноставна превентива која се уклапа у ову причу о тромбозама. Прича о томе да вирус непрекидно мутира, постаје све озбиљнија и озбиљнија, немогућа прича. То је медицински немогућа прича. То се није до сад дешавало. Шта се заправо догађа овде? Ви се сећате да смо ми почели да правимо ковид болнице прошле године, кад је прошао ковид. Што смо почели кад је прошао? Значи неко је знао да ће бити нов талас. Пре овога је најкраће прављена вакцина 12 година. То је био најкраћи период да се направи вакцина. Ово је први пут у историји да је вакцина направљена за годину дана. То је скоро немогуће. Мислим, могуће је, али не можеш да знаш последице. Мислим да су ове све вакцине експерименталне, да се не лажемо. Оне све имају условно одобрење.
Шта вакцине штите? Да ли штите плућа или цео организам или нешто друго? Да ли вакцинисани могу да преносе вирус?
Вакцинисани дефинитивно могу да преносе вирус. СЗО је изјавила да могу да преносе. Хоћу да кажем да ту нема много науке. Прво начин преношења. Званично је да се преноси аеросолно, значи не капљично. Зашто је то важно? Капљице су релативно велике, то маска може да заустави један период времена. Али ако се ради о аеросолу, ако је вирус тако ситан, а јесте, он је у аеросол облику, маске су не само непотребне, него су и штетне. Имате тридесет студија које показују неефикасност маски. Што не бисмо ми урадили своју студију? Нисмо баш толико неспособни да организујемо такву студију. Америчка студија је показала да се 4% људи зарази у кафићима и ресторанима, а највише се људи заражавају у јавном превозу. Према томе, што се онда затварају ресторани? Онда регулиши јавни превоз. Хоћу да кажем да нема много медицине у понашању власти, али постоји тенденција да се наметне цензура. Шта ће да буде на крају? Кад ће ово да се заврши? Хоће ли се икада завршити? Ево погледајте ковид пропуснице, какво им је то. Ти као вакцинисан можеш да пренесеш вирус даље и да се разболиш. Последњи податак из Велике Британије је да је 83 одсто људи који су на интензивној нези вакцинисани. Ако је код њих 80 одсто становништва вакцинисано, а 83 одсто је на интензивној нези у тешком стању, то значи да нема никакве разлике. Израел то исто каже. Оно што морам да им признам јесте крајње поштено пријављивање свих ствари. Њихов „Кризни штаб“ је рекао да деца не треба да се вакцинишу. Сад имају ситуацију где њихов министар каже да ће да вакцинишу децу без обзира шта они кажу. Прекјуче је америчка влада објавила да ће се наставити кампања за вакцинисање младих. Види се непрекидна политизација вируса. Вирус више изгледа није важан у суштини, сад је прешао у другу фазу. Због тога ја тумачим да нема стручне дискусије. Ја овде причам са вама новинарима, а ви можете да ми верујете или не верујете.
Погледајте Фајзер и Израел, Израел је највише вакцинисана земља на свету, добијају већ четврту дозу, а према последњим подацима имају највише инфицираних на свету. Сингапур има 83% вакцинисаних, а имају највећи број оболелих до сада. Поставља се питање да ли стварно ради та вакцина? Прво питање кад нешто треба да се спречи јесте да ли је то ефикасно. Ако постоји превентивни лек, онда вакцинација постаје бесмислена. На западу и код нас је почела кампања против ивермектина. Чак је министар здравља рекао да има неких лудака који то препоручују, вероватно мисли на мене. То је та нека прича која је мени много ружна. Је л’ се ми боримо против вируса или се боримо једни против других?
Био ми је прекјуче пацијент са дететом, он је шофер камиона и вози релацију Београд–Москва. Питао ме је чиме да се вакцинише. Румуни ми траже Фајзер, Украјинци ми траже Фајзер или Џонсон и Џонсон, а Руси траже руску. Он се враћа преко Летоније, а они траже руску или Фајзер, али руску да се вакцинишу у Русији. Човек не зна чиме да се вакцинише, не може стално да ради оне тестове.
Када су Путина питали какав ће бити одговор Русије на вирус, рекао је време солидарног координисаног времена је прошло, свака држава ће водити своју политику. Русија излази из те приче, Кина је већ изашла, Индија, гомила земаља одустаје од те приче. Остала је та официјелна прича која се тера и даље. Мислим да се неће још дуго терати зато што, чим фармацеутска индустрија избацује гомилу лекова, они су сви изузетно повољни. Цена једног је 1000 долара по дози, док је цена другог лека 5000 долара по дози. То су изузетно јефтини и приступачни лекови. Сад сви избацују лекове за вирус, то је показатељ да ће они врло брзо да батале причу о вакцини. Виде да има пуно отпора и зарада није таква каква је била. Модерна, фирма која је новооснована, има један препарат, зове се вакцина за ковид, прошле године је имала 24 милијарде долара зараде.
Мене интересује да ми нађемо прави приступ. Ја од новембра прошле године својим пацијентима дајем ову комбинацију: аспирин, цинк, ивермектин. Ако се разболе иде хидроксихлорокин и инхалације кортикостероида. Ви сад кад погледате мапу света, Индија није више на насловницама, што? Поделили су им ивермектин, то се зна. Када гледате карту Африке, то је најинтересантнији део приче, зашто у Африци нема ковид? Неки кажу зато што се не пријављују. Али ћете видети да Африка има пуно паразитолоза. Један од њих је изумео лек за паразите који је фантастичан лек. Зашто фантастичан? Не везује се за људске ћелије уопште, он се селекционо везује за ћелије паразита. Замислите имате лек који не делује на наше ћелије. Таквих нема скоро уопште. Онда ви кад то погледате се показало да одлично делује на туморске ћелије. Јер се везује за туморске ћелије, а не за неке друге. Након тога је 2005. године показано да делује на вирус грипа, па је 2007. године показано да добро делује на вирус ХИВ – а и на вирус хепатитиса Б. Није он почео да се примењује код ове болести тек тако. Није некоме само пало на памет да дају ивермектин, него су постојали подаци од раније. Земље које примењују ивермектин имају веома ниску смртност. То је необичан лек, јефтин лек, ефикасан лек, антиоксиданс, има хиљаду позитивних ефеката. Шта ћете с њим, шта ту може да се уради с њим? Говорим са становишта фармацеутске индустрије. Ја кад сам писао нешто о ивермектину, пре пар година, о лечењу карцинома, каже нема клиничких студија на људима, али одлично делује на животињама. Ко ће да уради клиничке студије на људима? Клиничке студије на људима су пар милијарди долара и траје 10 година. Кад су питали директора Мерка, он је уступио сиромашним земљама лиценцу за тај лек, да ли има намеру да га региструју код ковида где је он рекао да немају. То је та нека прича, не видим ја да се боре против вируса.
Апропо ових разних случајева, људи који највише заступају идеју да се што више људи вакцинишу, чини ми се да је данас најсветлији пример ту Скандинавија. Швеђани, који од почетка нису имали затварања, али имају политику радикалне вакцинације. Шведска, Норвешка, Данска су прогласиле крај, то је из те перспективе најуспешнији пример. Како то тумачите, како су све ово постигли?
Они пре вакцинације нису имали ништа. Мени је интересантно то што су у Шведској показали да су они ипак најзрелији народ, ја то тако схватам. Према њиховом закону премијер и министар здравља не смеју да кажу било коју реч епидемиологу који води епидемију. Тегнел каже сам: ја сам невероватно тврдоглав човек. Рекао је да нема потребе да уводе мере, Швеђани су већ дистанцирани. Имали су врло ниску стопу обољевања пре увођења вакцинације. Кад су се вакцинисали остали су на врло ниској стопи вакцинације и после. Зато што су они поштовали те неке препоруке које ми као јужњачки народ не можемо да поштујемо. Они нису носили маске. Ја имам доста пацијената који живе у Шведској, кажу да су једино у градском превозу морали да носе маске. Нико их није присиљавао на вакцинацију, они су једноставно такав народ да верују, као Мађари. Орбан се вакцинисао руском вакцином и позвао све Мађаре да се вакцинишу. Они су се скоро сви вакцинисали, исто нешто око 80%. Имате народе који имају поверење у своје здравствене власти, а имате народе који баш немају поверење у своје здравствене власти. Али, ви кад погледате податке, где упоређујете земље, ви ћете видети да нема баш никакве разлике. Ни у степену затварања, ни у рестриктивним мерама, ни у вакцинацији и укупне смртности. Рецимо, на пример Калифорнија, која је имала врло рестриктивне мере, и Тексас који нема никакве мере практично, стопа смртности им је иста. Њујорк једино одскаче, они су имали велику смртност, али велика смртност је првенствено била везана за домове за старе. То је било и у Италији, Шпанији и свим земљама, 66% умрлих су били у домовима за старе. Поставља се питање шта се уопште тамо догађало? То је већ предмет истраге. Видим, у Италији су већ похапсили неке власнике тих домова за старе, који су врло вунерабилна популација. Ван те популације, смртност је и даље иста онаква каква пише. Последњи подаци CDC-а кажу да практично нема ризика за људе испод 70 година. Како можете да се објасните да након годину дана преболевања, вакцинације и даље има много заражених? Нешто ту није у реду. Прошле године у јуну Швајцарци су објавили, тестирајући неке ћелије, да је 60% Швајцараца у старту резистентно на овај вирус. Зато што од 30% до 50% свих инфекција су корона вируси. Они су доста слични овом вирусу. Ја ништа не тврдим, али пошто се не уклапа више у медицинска правила, пошто ово иде немедицински, је л’ можемо ми као земља да направимо неки искорак? Да ми пронађемо сопствену стратегију, не да слепо слушамо те препоруке из света које видимо да нам нису помогле. Ево скоро 2 године радимо по тим препорукама СЗО, где се налазимо? Па нигде. Све је потпуно исто. Је л’ исто као прошле године у јесен? Исто је, још и горе.
Питање о респираторима. Прича се да је то 50% кад човек дође дотле, код нас кажу да је и нижа шанса да се преживи. Да ли они помажу? Каква је ситуација? Да ли зависи од стручности људи? Каква су искуства и напољу и код нас?
Ја не знам како је код нас. Ми немамо ниједан званичан податак. Немамо ниједан званичан податак о смртности. Могу отприлике да знам кад ми кажу моји студенти који раде по ковид болницама. Респиратор је чудна направа. Зато што ти под притиском удуваваш ваздух у плућа, да би се повећала концентрација кисеоника. Али, кисеоник је токсичан за плућа. Зашто? Зато што смо ми суштински оксидативни метаболизам. Ми сагоревамо, гвожђе оксидише кисеоник и стварају се слободни радикали кисеоника, односно антиоксиданси. Прво и основно да се не даје преко 24 сата висока концентрација кисеоника јер оштети плућа. Друго је, респираторе је тешко подесити код пацијената који имају акутни проблем. Пре годину дана, у Њујорку, један професор који је Италијан, рекао је да је подесити респиратор екстремна мудрост. Скоро сам срео друга, који је једно време био директор Института за плућне болести, а сад ради у Швајцарској, и питам га како је тамо. Каже он, нема неке драме, људи се вакцинишу, такође и они имају ковид пасош и стављамо их на екмо. Екмо је један апарат за који сам ја апеловао кад је био свињски грип да се набави. То је апарат сличан вештачком бубрегу, где ви додајете кисеоник у крв, не кроз плућа него кроз крв директно. Пропушта се крв кроз неке мембране и засићујете кроз мембране. То јесте скупа апаратура, али не оштећује плућа. Практично, тешки пацијенти преживљавају без оштећења плућа. Ми знамо да је респиратор нужно зло. Он је у ствари кад немате куд више. Поента приче је шта радити пре респиратора. Што чекамо да се дође до респиратора? Зашто не примењујемо превентивну терапију? Зашто не примењујемо тзв. рану терапију. Нешто није у реду са тим протоколима ако ми немамо никакав резултат. Индија је направила свој протокол, Русија има свој. Ја не видим да ти протоколи нама помажу. Да нам помажу, сад би већ било боље.
Када сте поменули ивермектин, видим да се води кампања против, а пола Србије га пије. Начин на који се извештава о томе је заиста скандалозан. Такво понашање је одраз једног великог растућег неповерења људи у званичан здравствени систем. То је један проблем са којим ћемо се суочавати и касније. То је апел за власти да се притиском и исмејавањем тих људи не решава проблем. Треба отворити причу како вратити поверење у протоколе, у људе, у систем, да бисмо просто видели шта да радимо. Друга ствар, чујем доста велике податке да просто највећа концентрација квалитетног особља, лекара иде за ковид, а за друге болести је велики морбидитет. Помиње се сад десетине хиљада људи који би можда били сачувани.
Ја сам то рекао, да су од овога највише профитирали ови шалабајзери, они су се убили од пара, приватни сектор додуше. Приватни здравствени сектор се разбио од новца. Ја сам цео живот имао пуно пацијената, али сад не могу да уђем јер ме људи сачекују јер желе да се лече, не могу да дођу до лекара. Ви не можете да откажете операцију пацијенту који има карцином зато што је то ковид болница. Шта је сад ковид опаснији од карцинома? Нећу да причам о кардиоваскуларним болестима. У Енглеској је ковид прошле године проглашен non significant cause of death (узрок смрти који не спада у значајне, нап. Стања ствари), био је 11. узрок смртности. Зна се од чега људи умиру, од кардиоваскуларних и малигних болести. Експлозија малигних болести, без икаквих статистика колико људи знате да имају малигне болести. Мора да се направи стратегија да ти тешки пацијенти могу да се лече. Морамо да лечимо и те људе. Нећу да вам причам како изгледа моја ординација. Људи долазе очајни, са карциномима, да их ја лечим. Како да их лечим? Чиме да их лечим? Немају куд да оду. Ови који имају новца оду приватно. А ови што немају паре, шта је њихова судбина? Да чекају крај епидемије? Кад ће бити крај епидемије? Ево већ две године траје. Неповерење је огромно. Имате разноразна удружења, то је страшно, то је почело пре пар година, није само сад. Кад су убили мог друга у Краљеву, он је био хирург, убио га је пацијент. Отишао је у пензију, али су га молили да остане још шест месеци јер није било хирурга и неки пацијент који је боловао од душевне болести га је убио. Ја сам читао коментаре у Блицу, 45 од 46 коментара су били језиви. Стока матора, тако му и треба, докторе све треба побити, зинула му гу*ица за паре… Већ дуго се ствара тај осећај да су лекари непријатељи пацијентима и обрнуто. Сад смо почели пацијенте да делимо на вакцинисане и невакцинисане, докторе на онакве и овакве. То ништа не ваља. Је л’ ми сви заједно хоћемо да изађемо из овога или нећемо? Никад нећемо изаћи свађајући се. Ја сам потпуно резистентан на увреде. Мој адвокат ми је саветовао да узмем пар милиона динара, мене то не интересује. Ти што ме вређају морају да знају да ме то апсолутно не интересује. Људи су већ профилисани. Имате једну групу која не верује и ову групу која верује. Они више неће променити мишљење. Ко зна ишта о људској психологији зна да ови који мисле да не постоји вирус никад неће прећи на другу страну. Вакцинација стоји већ годину дана на 40-50%. Нема ништа од тога. Чак и са присилом не иде ништа. Према томе, не треба такав приступ. Стварно нема никаквог разлога да се свађамо. Можемо да седнемо и да се договоримо. Ја знам да је то у Србији најтеже. Ја сам реалан човек, цео живот живим у овој земљи. Овде је најтеже да људи седну и да нађу средњи ниво. Хајде мало да заборавимо на те термине, да се не пљујемо, да заборавимо на те кампање… Много сам дуго у овом послу, свашта знам. Мене интересује можемо ли ми да почнемо нормално да живимо. И како? Ковид пропуснице сигурно неће довести до нормалног живота, оне ће само заоштрити сукоб. Већина ресторана се бори да ли ће преживети или неће. У Америци, Њујорку, је 40% ресторана трајно затворено. Никад се више неће отворити. Вакцинисани такође преносе вирус. Крај приче.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 28, 2021
