Pročitaj mi članak

Boško Šindić: Da budu ljudi — eto šta je misija srpskog naroda

0

Niče je rekao da je «Bog umro», aludirajući na čovekovo proterivanje Stvoritelja iz njegovog srca. XX vek, sa svojom krizom morala, uništavanjem tradicionalnih društava i nastajanjem na njihovim ruševinama društava okrutno-totalitarnih ili raspušteno-liberalnih, postao je potvrda proročkih reči nemačkog filozofa. No, došlo je vreme metafizičkog preokreta i mi kažemo — Bog je živ! U nastavku naše rubrike Polit-teologija razgovaramo sa Boškom Šindićem, profesorom filozofije i članom predsedništva stranke Srbija centar — o neizbežnom preporodu religioznosti društva u najbližoj budućnosti, udaljavanju od etičkog sistema kao uzroku kraha sociuma, te o slobodi izbora kao uslova dostojne vlasti i istinske misije srpskog naroda.

Бошко Шиндић професор филозофије, члан председништва странке Србија центар, повереник за град Београд. Супруг и родитељ. 

— У XX веку секуларни процеси су активно избацили дискусију о Богу из јавног простора. Политика није била изузетак. У међувремену, то сигурно није поништило стварно присуство Бога у свим областима човековог живота, не искључујући ни политику. Како мислите да ће 21. век бити време повратка религиозног у политику?

— Секуларизација држава и њихово одвајање од утицаја цркве није довело до нестанка религија. Човек је биће које има потребу за смислом. Многи ту потребу делимично или потпуно остварују кроз религију. Због тога религија никада није могла бити избачена из јавног простора и саме политике. У већини западних држава начин живота па и сама политика базира се на хришћанским уврењима (католичким и протестанским) и то свакако утиче на политику. У земљама попут Ирана, Саудијске Арабије на делу је и даље друштво директно устројено на религијским правилима. Мислим да ће и у будућности религиозност бити саставни део друштва, самим тим и део политике.

— Колико, по Вашем мишљењу, политика и религија су компатибилни у животу појединца? И како се то мора изразити у његовим поступцима (ако говоримо о политичкој особи)?

— Мислим да политика и религија могу бити компатибилни. Ако религију схватимо и као систем вредности којима стремимо она може бити ,до неке мере, компатибилна са неком идеологијом и политичким програмом. Политика не мора нужно бити нешто прљаво и неморално. Иако су потребни компромиси морају постојати границе и «црвене линије» преко којих се не иде. Политика која нема никакве моралне границе никада, на дуже стазе, не може бити добра по неку државу и друштво.

— Можда је најбољи пример комбинације верске и политичке моћи монархија. Монарх је проглашен помазаником Божијим, био је одговоран Богу за народ. Можда, по Вашем мишљењу, оживљавање монархије у Србији), а шире у европским земљама од Португала до Русије)? Ако јесте-како би изгледала стварна, а не номинална хришћанска монархија? Каква је твоја визија?

— Парламентарна монархија има одређених позитивних карактеристика. Може да кроз традицију монарха донесе неку врсту јединства. Председнички системи у којима дође до тесне разлике између два кандидата, где скоро половина бирача добије председника ког не подржава, често доноси нестабилност. Овакав систем у коме Монарх има углавном протоколарну улогу може бити добар.

Када је у питању Србија мислим да постоји велики дисконтинуитет од монархистичког уређења и да враћање монархије није реално. Тренутно та врста државног уређења не може бити тема јер постоје много већи проблеми. Држава је узурпирана од стране тоталитарног режима у коме је створен систем олигархије. Институције су отете и уништене. Грађани живе у медијском мраку. Режим издаје националне интересе зарад опстанка на власти. Њихова једина религија и идеологија јесу новац и моћ. Србија се суочава са великим изазовом. Садашња генерација студената и младих људи мора да доведе до уништења не само актуелног режима већ мора да уништи могућност да се тако нешто понови у будућности. У том подухвату морају бити уједињени сви они којима је стало до Србије без обзира на идеолошке разлике.

— Да ли се слажете са тврдњом да се искушења шаљу народу због његовог повлачења од Бога?

— Не могу се у потпуности сложити са оваквом тврдњом. Ако бисмо рекли да систематско уништење моралних вредности доводи до кварења друштва и на тај начин до избора најгорих на одговорне позиције ту би могла да се пронађе узрочно-последична веза. Другим речима уколико се људи отуђе од етичког система, каквог нуде религије, то доводи до пропасти друштва. Тај процес је у поодмаклој фази у Србији и мора се хитно зауставити.

— Ако јесте, како оцењујете савремено духовно-морално стање српског народа? Који је главни духовни проблем народа данас и како га решити? Може ли се рећи да се земља данас суочава са озбиљним суђењима и зашто? Или је садашње време релативно мирно и милостиво?

— Кључни проблем јесте уништење елементарних моралних вредности као што су поштење, искреност, марљивост, емпатија… У медијима са националним фреквенцијама као идоли се пропагирају ратни злочинци, криминалци и манипулатори. Лагање и варање у сопственом интересу се промовише не само као нормално веч и као врлина. Кад неко стекне иметак на непоштени начин сматра се успешним. То је поразно.

— Да ли је истина израз апостола да је свака власт од Бога? Да ли се слажете да народ заслужује оне владаре који су тренутно на власти?

— Одговорност мора бити везана за слободу. Уколико имам слободну вољу ја сам одговоран. У друштвима у којима се режим бира на фер изборима постоји одговорност грађана код одабира власти. У тоталитарном и неслободном друштву та одговорност није искључиво на грађанима и они добијају много лошије владаре него што заслужују. Велика снага је потребна једном друштву да поново поврати своју слободу и систем одговорности. Не сматрам да је власт од Бога и нисам присталица веровања у предестинацију. Човек је нужно слободан само неки ту слободу свесно конзумирају а неки не.

— Зашто мислите да је Бог пустио Албанце да окупирају Косово и Метохију, Свету земљу српског народа?

— Косово припада и Албанцима као и Србима и свима који ту живе вековима. Задатак сваке власти је да на миран начин уреди односе народа на неком мултиетничком простору које је пуно изазова. Контролу над Косовом и Метохијом изгубио је Милошевићев режим својом погрешном политиком. Александар Вучић је зарад опстанка на власти предао и препустио све оно што чак ни Милошевић није изгубио. Предао је све институције чак и на Северу и де фацто признао Косово. Сад ту ни Бог не помаже.

— Догађаји у Новом Садукада је погинуло 15 људинеки су назвали «Црни лабуд«. Шта мислите који метафизички знак носи трагедија која се догодила српском народу?

— Овај страшни догађај представља убиство. Он је могао бити избегнут да неко зарад корупције и политичких поена није урадио реконструкцију на неисправан начин. Грађани су постали свесни да систем власти СНС кроз енормни ниво корупције урушава безбедност свих. У бетон се стављају картон и џакови ,приликом изградње се ставља слабија и тања арматура од потребне , асфалт је слабијег квалитета од дозвољеног, точкови на градском превозу отпадају, аутобуси се пале, возови искачу из шина, све због неодржавања које је плаћено а није урађено. На крају грађани су увидели да неко ког режим штити може да вас пребије или убије на улици а да не одговара. Нико није безбедан и свако може да страда. То може бити ваше дете, брат, сестра, родитељ, комшија, било ко. То је застрашујуће.

— Постоји осећај да се српска црква зближава са католицима… можда је то само дијалог са инославнима. У току су разговори о папиној посети Београду… шта мислите шта стоји иза ових догађаја? Да ли је СПЦ-у потребно пријатељство са Ватиканом? Какве ће бити последице папиног доласка у Београд?

— Српска Православна Црква ужива велико поверење грађана на један специфичан начин. Многи су спремни да критикују потезе црквених великодостојника али Црква је за србе нешто више од тога. Она представља темељ српског идентитета јер је најстарија институција која постоји у некаквом континуитету. Државе су се мењале на овим просторима а Црква и религија су опстајале. Припадник друге религије се не сматра србином. Муслиман, католик или јевреј не може бити србин, док атеиста може. То је културолошко становиште огромне већине срба. У том светлу треба посматрати и приближавање са другим конфесијама. Може СПЦ имати боље односе али то ће тешко утицати на идентитет српског народа који је православан.

Када је у питању Папина посета то је једно, пре свега, политичко а не верско питање. Мислим да је у интересу Србије у овом тренутку да подигне односе са Ватиканом на један виши ниво. Овакав однос може да доведе до подршке за остваривање српских националних интереса везаних за КиМ али и за улазак у ЕУ а не може да шкоди. По систему вредности католици су као Хришћани србима ближи него остале религије. Природно је да постоје заједнички интереси у тренутној геополитичкој ситуацији.

— Сваки народ је, као и сваки човек, позван од Бога да испуни своју сврху. Изузетно занимљиво: како ви и шире — Српски мислиоци-видите божанску намену српског народа, мисију пред Богом?

— Један народ представља виши облик свести од неког појединца који му припада. Постоји колективна свест и колективно сећање као и систем уверења и вредности који се преноси кроз генерације. Уколико је појединац као нужно слободно биће одговоран за своје поступке онда је и народ као скуп слободних појединаца такође одговоран за колективне поступке. По хришћанском али и хуманистичком уверењу бити човек значи имати јасне етичке принципе и норме. Са друге стране нечовек је онај који нема морала. Мислим да је мисија сваког појединца да се труди да буде човек а та мисија мора да важи за читав народ. Ту мисију као идеал коме треба да тежи српски народ најбоље је описао и поставио ка здатак Патријарх српски Павле који је рекао «будимо људи и ако смо срби».