Прочитај ми чланакМилева Јовановић из Шида протеклих неколико година живи у Старој Пазови као подстанар. Има родитеље, супруга, двоје деце, од којих једно још увек није стасало ни за школу. Како у разговору за Телеграф.рс напомиње, њих шесторо деле две собе, дневни боравак, купатило и ходник. Њен отац је, истиче, тешко болестан. Ово му је, каже, трећа хемиотерапија.
– Десет је операција имао по лицу и две операције слепог црева. Он је млад човек. Има 52 године, ми смо сви у шоку – говори о тешкој породичној ситуацији.
ФОТО: Приватна архива
Подношење његове болести и скучен живот отежава им и једна мука још из 2018. године. Отац Маринко већ тада је био болестан. Милева објашњава како му је отишла у посету.
– Родитељи су радили са гвожђем у Пазови, док је био здрав. Били су у стану, па сам ја долазила код њих због посла – објашњава откуд у месту надомак Београда из општине на граници са Хрватском.
Сигурно најлуђа свадба овог викенда: Сватови на Карабурми ишли по младу у приколици Тамића
Када се разболео, желела је да му буде при руци.
– Разболео се, па да помогнемо… Међутим, они су ушли. Нисам ја била дуго одсутна: – говори о кући у Шиду у коју су у тим данима ушли мигранти: – Улазили су унутра кад су силазили са воза.
Мигранти користили, па запалили кућу
Кућа се, како нам је казала, налази у улици Ђуре Јакшића уз железничку станицу, због чега је „на удару“ пролазника. Они су најпре почетком 2018. године провалили, користили просторије и оставили хаос за собом.
– Долазим, прозора нема, врата поломљена, намештај извађен… Ми смо покупили све то, бацили, склонили, закључала сам. Више нисам хтела да уђем у кућу. Плашила сам се због деце. Они су стално улазили, ја сам стално то купила, и одједном су је запалили. Кад су видели да сам закључала, запалили су је, јер нису могли да уђу – објашњава долазећи до догађаја од 30. октобра 2019. године.
Пре него што је кућа запаљена, у записнику Комисије за утврђивање штете стоји да су у кући и објектима у Улици Ђуре Јакшића улазна врата и прозори били разбијени, да су кућа и објекат пуни фекалија, смећа и одеће, да су „видљиви трагови боравка непознатих лица – миграната“, да је намештај који је био у кући сав демолиран и да није за употребу… Цитирајући изјаву власника куће, Милевиног оца Маринка, у записнику је наведено и да он наводи да недостају ТВ, ТА пећ, тросед, двосед, фотеља, регал, угаона гарнитура, сточић, плазма ТВ, шпорет на дрва, електрични шпорет, фрижидер, замрзивач, веш машина, француски лежај, компјутер…
Пожар је локализован у раним јутарњим сатима, а у налазу судског вештака стоји да оштећења просторија нису равномерна, те да су највећа оштећења у средњишњем и дворишном делу куће.
Поступак за решавање овог питања покренуо је Маринко Јовановић, који се води као власник демолиране, па запаљене куће, коју је наменио ћерки и њеној породици.
– Више немам одакле да плаћам стан са двоје деце. Треба ми мој мир, кров над главом, да не може сутра неко да ме истера – каже нам Милева, додајући да она није била необезбеђена, али да јој је причињена велика неправда.
Како каже, волела би да се врати у Шид. Жеља јој је да се кућа среди и оспособи за живот.
Поступак пред Апелационим судом, претходно одбијен захтев да држава надомести штету
Како смо сазнали из Првог основног суда у Београду, који је у пресуди од 1. 12. 2021. године, навео да се тужба против Општине Шид сматра повученом, да се одбија захтев да Република Србија надомести насталу штету од 2,25 милиона динара, те да се тужиоци обавезују да на име парничног поступка исплате 103.000 динара, поступак је и даље у току.
– Против пресуде коју је донео Први основни суд у Београду 1. 12. 2021, Маринко и Весна Јовановић (отац и мајка саговорнице Телеграфа) преко њиховог адвоката су изјавили жалбу. Предмет Првог основног суда у Београду је по жалби тужилаца достављен Апелационом суду у Београду у мају ове године на даље поступање који ће одлучити о жалби тужилаца од чега зависи и даљи ток поступка о накнади штете – стоји у одговорима на питања редакције.
Са питањима о случају, обратили смо се на још неколико адреса. Из Општине Шид стигао је одговор о разлозима повлачења тужбе.
– Јовановић Маринко је, због штете коју је претрпео од стране лица мигрантске популације, против Р. Србије и општине Шид поднео тужбу поводом које је покренут и вођен поступак пред Првим основним судом у Београду. У току судског поступка, имајући у виду да је општина Шид пред судским инстанцама Р. Србије већ имала у току један сличан судски поступак, а након коначне одлуке Врховног касационог суда Србије којом је утврђено да општина Шид није крива због материјалне штете коју су проузроковала лица мигранстке популације на њеној територији, Јовановић Маринко је, преко свога пуномоћника, повукао тужбу против општине Шид, док је у судском поступку остала тужена Р. Србија – навели су у писаном одговору.
Председник Општине Шид: Нисмо надлежни, грађани уморни од свега
У телефонском разговору са председником општине Шид Зораном Семеновићем добили смо и додатне информације. Како нам је рекао, више од 1,1 милиона миграната прошло је кроз Шид. Тренутно их је нешто мање од 1.100, из 36 земаља света. Додаје и да у општини живи око 36.000 мештана, те да је „више од 12.000 дошло у последњих у последњих 25, 30 година због ратова и својих мука, олуја и протеривања“. Због тога каже да Шиђани најбоље разумеју мигранте.
– И овде су људи који су морали да напусте своје огњиште – објашњава.
Међутим, иако је реч о општини која је привремено постала дом толиком броју избеглих, председник општине Семановић каже да су суштински без надлежности да уреде живот у заједници.
– Ми као локална самоуправа имамо проблем. Сви мигранти који се налазе на територији РС су под директном ингеренцијом Комесаријата за избегла и расељена лица. Њихово кретање прати јавна безбедност, односно полиција. А сваки упад у приватно власништво је надлежност тог приватног лица чија је имовина, да се обрати полицији – каже нам Семановић додајући да зна за случај породице Јовановић: – Ми као локална самоуправа имамо завезане руке већ шесту годину, колико траје мигрантска криза у целом свету, па и у шидској општини. Немамо никакву ингеренцију да предузмемо било шта ни да бисмо заштитили ни наше грађане или да бисмо се одбранили од таквих ствари.
Указује на које адресе се треба обратити.
– Једина институција је полиција. Код овог догађаја знам да је полицији више пута пријављиван у периоду 2018, и 2019. године. Дозвољено је да некажњено прођу – оцењује додајући свој став да је и реакција оштећених могла да буде другачија: – Са друге стране, сам власник куће, сноси одговорност. Ја живим у Шиду. Мени неко да је упао у кућу, ја бих звао полицију. Ако полиција не реагује, онда бих отишао у станицу, па инсистирао да дођу са мном и да им кажем: ‘Ови људи живе овде нелегално’.
Каже и да општина нема надлежност ни опредељена средства за то да обнови кућу Јовановића.
– У овако малом месту деца иду у школу пешке или бициклом, до касно се играју у парковима, игралиштима… Родитељи не гледају где су. Била је то једна мирна средина. Последњих пет година тога нема. Ми смо на ивици стрпљења. Бринемо да ли ће деца наићи на неког од таквих људи, који су најчешће безопасни, али су се дешавала и убиства и отмице… Тешко нам је живети овде. Разумем грађане, али ми као локална самоуправа не можемо помоћи, јер не могу да оправдам средства. Могао бих можда да покренем иницијативу да се прикупи новац, па да се обнови та кућа, али су грађни толико уморни од свега, и тога и од короне… – каже наводећи да не верује у позитиван исход.
Без одгвора из МУП-а и Комесаријата
Са питањима о случају обратили смо се и на адресу споменутих – полиције и Комесаријата за за избеглице и миграције – али, до објаве овог текста нисмо добили одговоре.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 13, 2022
