Bivši oficir OVK Saljih Mustafa (Salih), optužen za ratne zločine na Kosovu, biće u sredu, 28. oktobra, izveden pred sud za zločine OVK u Hagu, kako bi se izjasnio o krivici. Po saopštenju suda, Mustafa će pred sudiju za prethodni postupak Nikolu Gijua (Nicolas Guillou) biti izveden u 15 sati. U prvom pojavljivanju pred sudijom Gijuom, Mustafa je, 28. septembra, odbio da se izjasni o krivici dok se ne konsultuje sa braniocem.

По правилнику суда, оптужени има право да се о кривици изјасни у року од 30 дана.

Мустафа (48) је први бивши официр ОВК који је ухапшен на Косову и пребачен у Хаг по оптужници Специјализованих већа Косова, како се суд званично зове.

Оптужен је, у четири тачке, за ратне злочине: произвољно лишавање слободе, сурово поступање, мучење и убиство заробљеника 1999.

Оптужницу против Мустафе, који се пред судом представио као “саветник у Министарству одбране Републике Косово”, судија Гију потврдио је 19. јуна, а оптуженог су 24. септембра у Приштини ухапсиле снаге Еулекса. Сутрадан је Мустафа пребачен у Хаг.

По оптужници, Мустафа је био “командант герилске јединице Безбедносно-информативне агенције, које је припадала оперативној зони Лаб ОВК”.

Злочини за које је Мустафа оптужен почињени су над најмање шест особа “на имању у месту Злаш на Косову које је служило као затвор”, од 1. априла до 19. априла 1999.

Један заробљеник је био убијен.

Из оптужнице произлази да су жртве злочина били Албанци.

По оптужници, ти злочини почињени су “на имању у месту Злаш на Косову које је служило као затвор” ОВК, од 1. априла до 19. априла 1999.

У периоду од 19. априла до краја тог месеца 1999., један затвореник је био убијен, пише у оптужници. Остали су, после злостављања и мучења, пуштени на слободу, произлази из оптужног акта.

Да су жртве косовски Албанци, које је ОВК сматрала сарадницима власти Србије, произлази из навода оптужнице да је, током испитивања и злостављања, Мустафа заробљенике називао “шпијунима” или им је тражио да “открију шпијуне”.

Такодје, оптужница терети Мустафу да је заробљене дискриминисао “на политичкој основи”, из чега се може закључити да су то биле особе које је ОВК видео као политичке противнике медју Албанцима.

Мустафина јединица имала је, по оптужници, “500-600 војника који су дејствовали углавном на градским подручјима Приштине и Обилића и у њиховој околини, као и и на подручју Гољака, где је смештено село Злаш”.

Имање у селу Злаш, Мустафина јединица користила је “као скровиште и место за затварање и саслушавање” заробљеника, “који нису активно учествовали у непријатељствима”.

“Приближно од 1. априла 1999. до 19. априла 1999, Саљих Мустафа и извесни други припадници ОВК, међу којима су војници звани Табут или Табути или Командант Табути, Иљми Веља, Бими, Дардани Африм, без редовног законског поступка лишили слободе на имању у Злашу најмање шест лица. Држали су их под стражом, измедју осталог и у једној закључаној штали, и подвргавали суровом поступању и мучењу”, пише у оптужници.

Заробљеници су држани под нехуманим условима, без довољно хране, воде и здравствене неге, као и санитарних и хигијенских објеката.

Наведена група, којом је командовао Мустафа, “редовно је заробљенике злостављала…физички – премлаћивањем разним предметима, паљењем коже и давањем електрошокова”.

Психичко злостављање укључивало је ;”претње смрћу и наношење тешких телесних повреда, страх, понижавање, дискриминацију на политичкој основи, застрашивање, малтретирање, саслушавање и присилне или изнуђене изјаве и признања”.

“Док су их држали у заточеништву, на неке затворенике су мокрили на очиглед других затвореника”, пише у оптужници о Мустафиној групи.

У оптужници је описано како је Мустафа лично “саслушавао и тукао” најмање тројицу заробљеника, чија су имена заштићена, називао их “шпијунима” или тражио да “открију имена лопова и шпијуна”.

Мучењем је оптужени Мустафа, са својом групом, заробљене “дискриминисао на политичкој осниви”, тврде тужиоци.

“Злостављање на имању у Злашу имало је код жртава за последицу губљење свести, ;преломе костију, понижење, телесну унакаженост, тешке подливе, опекотине и ране, обилно спољно крварење, као и душевне и телесне тегобе које су се наставиле и након што су жртве пуштене на слободу”, наводи се у оптужници.

Мустафа је оптужен и да је “био присутан” када је један заробљеник, чије је име заштићено, доведен у Злаш, да би га припадници ОВК потом “издвојили, тукли и мучили окрутније него друге затворенике”.

“Последњи пут је видјен жив 19. априла 1999…Његова породица га више никада није видела”, пише у оптужници.

Тело заробљеника је пронадјено тек након што је Мустафина јединица, крајем априла 1999., напустила имање у Злашу.

Мустафа је оптужен као учесник у заједничком злочиначком подухвату, заједно са њему потчињеним војницима ОВК “командантом Табутијем, Иљми Вељом, Бимијем, Дарданом, Афримом” и другима.

Циљ тог подухвата било је почињење наведених злочина.

“Својим чињењем и нечињењем…Саљих ;Мустафа је директно извршио радње произвољног лишавања слободе и држања у заточеништву, као и суровог поступања и мучења”, пише у оптужници.

Како наводе тужиоци, “током читавог инкриминисаног периода, Саљих Мустафа је био командант јединице Агенције и признати вођа на имању у Злашу које је служило као затвор. Он је де ;јуре и де фацто руководио и командовао припадницима ОВК који су извршили кривична дела наведена у овој оптужници”.

Суд за злочине ОВК основан је 2015. године.

Мандат суда да кривично гони починиоце злочина на Косову 1998-2000 проистекао је из извештаја специјалног известиоца САвета Европе Дика Мартија (Дицк Мартy) о злочинима ОВК на Косову и у Албанији.

По том извештају, неким од српских заробљеника ОВК, у Албанији су вадјени органи који су потом продавани на црном тржишту.

Izvor: Beta

Oznake: bivši oficir OVK, ratni zločini, Saljih Mustafa, Haški sud