Прочитај ми чланакПогинула је приликом обављања борбеног задатка 1. априла 1999. у рејону села Љубенић, општина Пећ, када је упала у заседу албанских терориста. Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце
Хероина Љиљана Жикић Карађорђевић била је у цивилству инжењер организационих наука, погинула је као добровољац у Војсци Југославије током НАТО агресије на СР Југославију и терористичких напада албанских терориста са Косова и Метохије у 125. моторизованој бригади.
Била је Мис Југославије 1978.године.
Постхумно је одликована Орденом заслуга у области одбране и безбедности првог степена. У листу „Свет“, од 26. априла 1999. записане су стихови њене родољубиве песме: „Бранићу Србију и кад будем мртва…“ Поред ове, написала је и песму „Ни гроб ми неће рећи да ме нема“…
Погинула је приликом обављања борбеног задатка 1. априла 1999. у рејону села Љубенић, општина Пећ, када је упала у заседу албанских терориста. Одликована је Орденом заслуге у области одбране и безбедности првог степена. Успомену на Љиљану чува њено шесторо деце.
Нажалост, у нашем народу није сачувано сећање на ову српску хероину, многи Срби и не знају за њу…, објавила је Фејсбук страница Једна је Србија.
Љиљана Жикић Карађорђевић је била добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије. Речи њене песме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској и сторији као ожиљак на кожи.
Љиљана је рођена 9. марта 1957. године у Крагујевцу. Као дете и тинејџерка похађала је музичку и балетску школу. Као девојчица је била ангажована у дечјем позоришту “Јаоким Вујић”. Победила је на такмичењу за Мис Србије 1978. године. Дипломирала је на београдском ФОН-у као инжењер организационих наука. Имала је два брака у животу и шесторо деце.
Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је свој живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка.
Одликована је орденом у области одбране и безбедности првог степена. Новија српска историја је исписана примерима жртвовања жена за свој народ. За већину исти тај народ није никад чуо.
Сећања чувају њихови ближњи и понеки чланак у новинама.
Љиљана је написала песму и опроштај, епитаф, споменик и камен граничник између чојства, вере, невере, части, живота и смрти. Она је у песми “Бранићу Србију и кад будем мртва” која је објављена 26. априла 1999. године у листу “Свет” опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи.
Њена збирка песама “Како ти је” посвећена је њеној деци. Потресну песму која леди крв у жилама и тера на размишљање, можете прочитати овде.
Успомену на Љиљану, њен живот и храброст чува њено шесторо деце.
Постоји иницијатива да нека улица у Крагујевцу добије њено име.
