Извесно је да је студентски покрет у Србији, ако протести пре или касније буду морали да престану, већ променио земљу јер су студенти учинили први корак, а њихов отпор је покренуо широку друштвену расправу која превазилази саме захтеве са протеста, пише данас немачки дневник Berliner cajtung (Зеитунг).

„Вредно је пажње да се студентски покрет свесно дистанцира од политичког присвајања са било које стране. Студенти одбијају партијско-политичку инструментализацију. Себе не виде као актере борбе за власт, него као грађане који траже функционалне институције. Значи, обично ‘идемо даље’, само са другим политичким представницима, као што је то у прошлости најчешће био случај, није циљ демонстрација“, пише дневник.

Уз то, захтеви студената су намерно аполитични, што се пре свега не свиђа српској опозицији, која би волела да профитира од садашњих протеста и прижељкује техничку владу како би се превазишла криза, пише дневник.

Партије опозиције, пише лист, аргументују да под садашњом владом нису могући праведни избори. „Али део истине је и то да је опозиција фрагментисана и слаба, и да Српска напредна странка (СНС) око свемоћног председника државе Александра Вучића у анкетама убедљиво води“, констатује Berliner cajtung.

Лист пише да Вучић своје присталице покушава да мобилише „маневром скретања пажње“ на наводни, а ничим доказании сеператизам у Војводини, или причама о обојеној револуцији оркестрираној из иностранства, за шта до сада такође не постоје никакви докази.

„Дакле, стратешки шаховски потез који показује да влада и даље има тешкоће да формулише политички одговор на протесте“, оцењује дневник.

Вучићу се, примећује лист, морају признати и одређене заслуге, као што су економска и фискална консолидација земље, привредни раст, мала незапосленост и добар инвестициони рејтинг.

„Али његова владавина показује и велике слабости, посебно у области друштвеног дијалога. Политичка клима у Србији годинама је затрована, а Вучићев ауторитарни стил владања доприноси поларизацији. Ретко излази на дебате са опозицијом а своје активности комуницира само преко влади верних медија“, пише Berliner cajtung.

Опозиција у Србији такође носи свој део кривице, пошто, према писању дневника, годинама не делује као конструктитван супарник, него своју политику гради на потпуној конфронтацији. „Многи од њених водећих фигура су у народу већ годинама дискредитовани и по популизму ни мало не заостају за председником“, оцењује Berliner cajtung.

„Такво одсуство правог политичког дијалога пољуљало је поверење грађана у институције и партије. И управо ту се надовезују студентски протести. Они не траже само обичну рокаду власти унутар постојећег система, него коренито јачање институција и владавине права“, пише Berliner cajtung.

„Једно је сигурно, чак и ако протести пре или касније буду морали да престану – покрет је већ променио Србију. Чак и традиционално властима блиска Радио-телевизија Србије сада интензивније извештава са демонстрација и студентима нуди платформу за дискусију“, пише дневник.

Berliner cajtung додаје да би то што су сад сви политички табори незадовољни извештавањем, могло да буде индикатор новог, објективнијег медијског окружења, „барем када је реч о државним медијима“, иако у приватним медијским кућама фронтови остају и даље строго разграничени.

„Студенти су направили први корак. Њихов је отпор изазвао широку друштвену расправу, која превазилази тренутне захтеве са демонстрација. Боре се за Србију у којој институције раде независно, и у којој политичку моћ не дефинишу појединици, него демократске структуре“, пише Berliner cajtung.

Дневник почетак и крај коментара започиње констатацијом да се на протестима све чешће чује песма Востани Сербије, просветитеља, филозофа и реформатора образовања Доситеја Обрадовића, у којој се каже „устани Србијо дуго си спавала у мраку лежала, сада се пробуди“.

„Студенти су устали и Србија после ових протеста више неће бити иста. И сви политички актери мораће да се навикну на ту нову реалност“, закључује Berliner cajtung.

Извор: beta

Ознаке: протести, Србија, студенти