Pročitaj mi članak“Beogradu na vodi” odavno su ustupljene najbolje i najatraktivnije parcele u centru glavnog grada i neke od najlepših građevina prestonice, poput zgrade Geozavoda ili bivše Glavne železničke stanice. A sada je jedan od Vučićevih omiljenih projekata, koji realizuje firma sa većinski privatnim kapitalom, zvanično počeo da preuzima i kulturnu baštinu Srbije, nasleđe svih njenih građana. Država je odlučila da “Beogradu na vodi”, po svemu sudeći, preda i Muzej Nikole Tesle, jednu od najposećenijih institucija kulture, nastalu pošto je porodica čuvenog naučnika njegovu zaostavštinu poklonila građanima ove zemlje. Naime, upravo ta privatna kompanija pre nekoliko dana raspisala je konkurs za rešenje nove zgrade muzeja, a slavnog naučnika već reklamiraju kao najslavnijeg komšiju u tom luksuznom naselju.
Мада су представници Владе Србије још пролетос најавили да ће у насељу Београд на води бити смештена музејска четврт, у којој ће бити и музеј чувеног научника, веровало се да ће тим установама културе бар формално руководити држава, јер су у питању институције које припадају свим њеним грађанима. Међутим, један конкурс “оголио” је ствари до краја.
Ко расписује конкурс, ко седи у жирију
Компанија “Београд на води” расписала је пре неколико дана међународни конкурс за ново архитектонско решење зграде у коју ће се преселити Музеј Николе Тесле. У питању је зграда некадашње Фабрике хартије Милана Вапе, позната и као зграда “Југошпеда”, у Булевару војводе Мишића, која се, након бројних проширење овог луксузног насеља, налази управо у Београду на води.
“Желећи да сачува достојно сећање на Николу Теслу и да читавом свету представи његов генијални рад на иновативан и савремен начин, Београд на води расписао је међународни конкурс за ново архитектонско решење зграде у коју ће се преселити музеј”, истиче се у конкурсу уз позив заинтересованим да до 17. децембра учествују у “подухвату који би на симболичан начин требало да наслеђе српског генија споји с архитектуром старог Београда, али и модерним изгледом престонице оличеним у Београду на води”.
Победника конкурса ће, како се наводи, прогласити стручни жири састављен од представника компаније “Београд на води” и еминентних стручњака из области архитектуре. Нигде се не помињу евентуални представници државе или града Београда у том жирију, па се може закључити да су представници компаније која руководи луксузним насељем одлучују о кључним питањима Музеја Николе Тесле, конкретно о изгледу зграде у коју ће бити смештен.
Тесла и у реклами чувеног напредњачког насеља
Компанија у реклами свог елитног насеља Теслу наводи као најславнијег комшију кога можете да имате у Београду на води.
“Заједно са будућим Историјским музејом Србије, који ће се налазити у згради некадашње Главне железничке станице, музејом и двема позоришним сценама у згради Старе поште, коју такође очекује реконструкција, и образовним кампусом чија је изградња почела, Београд на води шири своју културну понуду и сигурним корацима постаје културни епицентар престонице”, хвале се на својој интернет презентацији.
Министарство културе питали смо зашто је компанија “Београд на води” расписала конкурс за решење нове зграде музеја, ако је Музеј установа над којом оснивачка права има управо то Министарство и зар оно није требало да распише и води тај конкурс.
Републичка установа културе
Музеј Николе Тесле, да подсетимо, има статус републичке установе културе, чува заоставштину и личну имовину чувеног научника, а у њему је изложена и његова урна. Сам музеј је формиран одлуком владе тадашње Југославије пошто су залагањем Теслиног рођака Саве Косановића његови лични предмети донети из Сједињених Америчких Држава.
Косановић, син Теслине најмлађе сестре Марице, иначе српски дипломата и политичар, према одлуци америчких власти, био је задужен за старање о имовини научника. Када су 1951. године сви Теслини лични предмети и списи стигли у Србију, Косановић их је поклонио држави. Већ следеће године основан је музеј са седиштем у “Генчићевој вили” у тадашњој улици Пролетерских бригада, где се и данас налази. Први директор је био професор Филозофског факултета Вељко Кораћ.
Музеј је за јавност отворен у октобру 1955. године и био је први технички музеј у Југославији. Музејску колекцију чини девет збирки, у оквиру којих се налази 1200 предмета. Сачувани су оригинални технички предмети из машинства и електротехнике из тог доба, Теслини лични и одевни предмети, његове медаље и ордење, као и дела из ликовне и примењене уметности која су му припадала. Део сталне поставке од почетка су и верно израђени модели настали по Теслиним нацртима, а од 1957. године у музеју је изложена и урна познатог научника.
Оснивачка права над музејом у октобру 1969. преузео је и Град Београд, да би маја 2020. године на предлог Министарства културе, Влада Србије преузела сва оснивачка права од главног града.
Део Унесковог „Памћења света“
Музеј је годинама један од најпосећенијих у Србији и незабоилазна станица већине страних туриста који посете Београда, а гужве испред музејске зграде у Крунској су већ уобичајена појава. УНЕСКО је 2003. године Теслину архиву као део покретног наслеђа човечанства уврстио у Регистар “Памћење света”, што представља највиши облик заштите неког културног добра.
Годинама се прича да би Музеј требало да добије већи простор, а више пута су буру у јавности дигли захтеви из Српске православне цркве да се сама Теслина урна пренесе и похрани у Храму Светог Саве. У том вишегодишњем својеврсном постхумном “рату” за пепео једног од највећих светских научника, где су на једној страни биле Српска православна црква и држава, а на другој стручна јавност, више пута су организовани протести грађана против измештања Теслине урне.
