Прочитај ми чланакЗашто је мегаломанска грађевина у Београду на води заправо симбол насиља и корупције која ће проузроковати урбани слом, а не нешто чиме бисмо се могли поносити причају историчарка Дубравка Стојановић, архитекта Ђорђе Бобић и историчар уметности Бранислав Димитријевић.
Кула Београд је будући симбол главног града, непрестано понављају представници власти, а ову доста дискутабилну конструкцију покушавају да наметну као законитост уз помоћ својих медија и ботова на друштвеним мрежама. Међутим, ситуација није баш тако једноставна, јер просто је немогуће нешто унапред прогласити симболом Београда. Одређена грађевина постаје важна спонтано, током година и деценија када људи из одређених разлога почну да се везују за њу. Тако је било са Београђанком, са Београдским победником, Храмом Светог Саве, Авалским торњем, зградом Генекса, Скупштином Србије, спомеником Кнезу Михаилу…
Историчарка Дубравка Стојановић, каже да Кула Београд неће никада постати симбол Београда за генерације које су сведоци њене изградње. У првом реду зато што је и пре саме изградње она постала симбол насиља.
– Почевши од криминалног рушења у Херцеговачкој улици које је не само насиље над људима чије су куће и радње срушене, него и над самом државом, јер полиција није заштитила те људе и јер се никада кроз правосудни систем није утврдило шта се догодило. Насиље је и у томе што се ради о тајним договорима о Београду на води, што недвосмислено говори о државној корупцији. А насиље је и над самим градом, јер то чудо изгледа као чир израстао на сред лица, од којег више не видите ни очи, ни уста, ни како тај човек уопште изгледа. Потпуно су затворени сви погледи, са Сењака, не видите Калемегдан, са Газеле не видите град, са Теразија не видите реку….А урбани слом ћемо видети тек ако се икада ту уселе све те предвиђене хиљаде људи, па кад они крену нпр. на посао и покушају да уђу у Карађорђеву, што је већ сада тешко изводиво… Зато је за генерације које данас живе у Београду Кула само симбол невероватне ароганције и бахатости, чистог насиља – закључује Стојановић.
Архитекта Ђорђе Бобић каже за Нову да симбол једног града настаје вековима.
– Београд је град који постоји 700-800 година и у њему се дешавала некаква историја. Симбол Београда може да буде нешто што описује и памти ту историју, а то су Калемегдан или Ушће, на пример. Све друго може бити знак некаквог времена или периода, а не симбол. Те грађевине показују тренутак у којем су настајале, некакав пресек или културни модел који је у том тренутку владао. На пример Београђанка или храм Светог Саве… Оно што се сада дешава са такозваном Кулом Београд је тренутак када једна власт покушава да се убележи у градску историју. На жалост, то чини са једним лошом архитектуром, непримереном димензијом и на погрешном месту. По томе ће та грађевина да се памти и то ће бити у ствари негативан симбол Београда. По њему ћемо се кроз 10-15 година невољно сећати шта су нам урадили и шта су урадили нашем граду – сматра Бобић.
Историчар уметности и активиста “Не давимо Београд” Бранислав Димитријевић, казао је да ће Кула Београд можда заиста постати симбол, али симбол једног од најнакараднијих режима које је ова земља имала.
– Београд постаје, како рече Дежуловић, Дубаи за сиромашне. Симболом се проглашава једна грађевина за коју грађани Београда не знају тачно ни како је никла, с обзиром на све околности специјалног закона који је усвојен да би се уопште читав тај потез Београда на води изградио. Ми не знамо много о тој згради, знамо да је пројектована тако да би могла да буде било где. Она са Београдом и са његовом историјом нема никакве везе и преставља неку врсту чардака ни на небу ни на земљи.То је Београђанима наметнуто, и није израз наших потреба. Београђанка је била нека врста симбола јер је имала јавну улогу. На њеном крову се налазила чувена радио станица Студио Б и Београђани су могли да користе ту зграду на неки начин. Осећали смо да нам припада. Кула Београд нам не припада – закључује Димитријевић.
„Never say never“
– Као историчарка ипак морам да кажем „never say never“. Победник је био најомраженији споменик икада, који је дуже од деценије чамио у радионици у којој је израђен, па се цео град дигао да се случајно не постави на Теразије где је требало да му буде место. На крају је „гурнут“ на крај Калемегдана да га нико не види „спреда“, али је у неким наредним генерацијама победио своје савременике и постао симбол. То шта ће постати симбол зависи од нових политичких порука које се буду слале, кад се забораве све контроверзе из времена када је нешто настало. И брутализам у архитектури социјалистичке Југославије је многим савременицима био ужасан, а данас је стигао у најважнији музеј савремене уметности МОМУ, у Њујорку – објашњава Дубравка Стојановић зашто је игра са симболима врло непредвидива.
Кула „Београд“ има 42 спрата, висока је 168 метара и представљаће централни део Београда на води, а на последњем спрату налазиће се и највиши видиковац у Београду. Зграда ће у свом саставу имати луксузне станове, хотел “Ст. Регис Белграде”, ресторан, балску салу, базен, СПА центар…
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 28, 2022
