Прочитај ми чланакПубликација под називом “Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији” у којој су наведени алармантни закључи пилот студије о утицају индустријског загађења у Бору на здравље становника, постала је доступна јавности само захваљујући упорности чланова Асоцијације за развој града Бора. Уместо да предузму хитне мере заштите здравља становника, надлежни су, по свему судећи, имали намеру да садржај ове студије остане што даље од очију јавности.
“За све малигне туморе осим тумора коже, постоји значајно већи ризик у оболевању и код мушкараца и код жена. Овај образац се опажа за специфична места локализације рака, укључујући и рак колона и ректума, панкреаса, бубрега, бешике, штитасте жлезде, лимфопоетског ткива, Хоџкиновог и не-Хоџкиновог лимфома, леукемија и мезотелиома, а значајно већи ризик у оболевању од рака плућа је регистрован и код мушкараца и код жена у Бору. За све малигне туморе осим тумора коже, запажен је и значајно већи ризик у умирању и код мушкараца и код жена у Бору. Као и у случају оболевања, овај образац се опажа за рак бронха и плућа, као и одређене специфичне локализације рака, укључујући рак јетре, панкреаса, меланома, мокраћне бешике, лимфопоетског ткива, Не-Хоџкиновог лимфома и мијелоидне леукемије. Исти образац је примећен и у случају умирања од рака грлића материце и рака јајника код жена, као и за рак простате и тестиса код мушкараца”, најважнији су резултати пилот студије о утицају индустријског загађења на здравље становника Бора, објављени у публикацији “Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији”.
FOTO: Printscreen
Програмски директор за одрживи развој “Асоцијације за развој општине Бор” Милорад Милошевић објашњава за Нова.рс да су чланови овог урдужења грађана прво незванично сазнали да постоји студија о здрављу становника у Бору коју је радио “Батут”, да кренули у нелогично дугу потрагу за њом.
“Када смо покушали да дођемо до те студије сви су нас враћали на почетак. У Народној библиотеци која је радила каталогизацију студије нам је речено да она још увек није стигла из штампе, враћали су нас на издавача, на министарство… Све институције су нас вртеле у круг док студију нисмо преко захтева за приступ подацима од јавног значаја затражили од “Батута” и добили”, објашњава Милошевић.
Прича да је пут до добијања документа био дуг и да је јасно показао да неко резултате ове студије жели да склони од очију јавности. Оно што су у документу на крају прочитали, разјаснило је и зашто.
“Кад смо документ најзад добили “Батута”, који је аутор студије, видели смо да су наше сумење биле тачне, да су подаци фрапантни и поражавајући и потврђују оно на шта смо одавно сумњали”, каже Милошевић и додаје:
“Јасно је, Бор је тровачница већ ко зна колико година уназад, то је једна легална гасна комора. Тај народ је зарад неких виших интереса очигледно жртвован.”
У публикацији “Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији” наведено је да су кандидати за еколошке “црне тачке” у Србији углавном су повезани са експлоатацијом
руде олова и цинка, а у индустријски загађене локалитете сврстана су места у близини: рудника бакра у Бору, рудника бакра у Мајданпеку, површинских копова и термоелектрана Колубара, термоелектрана И рудник лигнита Костолац, рудника олова и цинка Љубовија, напуштеног рудника антимона Зајача, индустрије цемента – Беочин, Косјерић, Поповац, петрохемијског комплекса – Нови Сад, Панчево.
Грађани који живе у близини поменутих постројења налазе се у опасности која још није до краја испитана, док би Бор могао да буде само “врх леденог брега”, упозорава Милошевић.
Фото: принт сцреен “Унапређење управљања контаминираним локалитетима у Србији”
Због тога сматра да поменута публикација никако не би смела да буде скривена, већ полазна тачка за предузимање хитних акција и нова истраживања.
“Мислим да таква студија заслужује да се нађе на званичним сајтовима институција и да се о њој расправља на прави начин, да се нешто уради. Уместо тога све је потпуно замрачено, вероватно да се не узнемирава јавност, а људи су жртвовани”, каже Милошевић.
На питање због чега поменута студија никад није објављена на сајту “Батута“ и да ли су неке од препорука за одговорно управљање контаминираним локалитетима, које су у њој наведене, до сада и уважене, Нова.рс из “Батута“ није добила одговор.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 21, 2021
