Колективни Запад ће покушати да претвори Србију у безљудну пустињу из које ће моћи црпсти ресурсе (укључујући и људске), контролисати логистичке токове (пошто је Ба УНлкан значајан пут који повезује Европу са Азијом и Африком) и, наравно, неће пропустити прилику да овде размести војне базе НАТО-а, дабоме, у сврху уцена, а можда и удара по руској територији. У том контексту, није сасвим јасно због чега је низ руских специјализованих медија, који „дубоко“ осветљавају српске прилике, последњих недеља изненада заћутао и узео да пише о било чему другом, само не о теми која потреса српско (до сржи проруско) друштво.
Колективни Запад ће покушати да претвори Србију у безљудну пустињу из које ће моћи црпсти ресурсе (укључујући и људске), контролисати логистичке токове (пошто је Ба УНлкан значајан пут који повезује Европу са Азијом и Африком) и, наравно, неће пропустити прилику да овде размести војне базе НАТО-а, дабоме, у сврху уцена, а можда и удара по руској територији. У том контексту, није сасвим јасно због чега је низ руских специјализованих медија, који „дубоко“ осветљавају српске прилике, последњих недеља изненада заћутао и узео да пише о било чему другом, само не о теми која потреса српско (до сржи проруско) друштво.
Стотине стручњака свакодневно се изјашњава по датом питању, десетине њих иступа на митинзима, а хиљаде обичних грађана излази на улице својих градова да се изјасне с одлучним „не!“ политици фактичке продаје будућности свог народа транснационалним корпорацијама и, шире, колективном Западу. Када је у жижи Србија, ваља разумети да и поред низа догађаја у последњих 30, па и 100 година, овај народ остаје најрусофилнији у правом смислу те речи, са чим се лично можете срести на улицама српских градова, у општењу, пословним питањима и јавним изјавама политичара. „Бог на небу, Русија на земљи“ – гласи српска узречица.
Овде људи још увек искрено верују и надају се да их Руси неће осзтавити и да ће им помоћи, поготово у ситуацији кад их је проблем притерао уза зид и наде више заиста ни на кога, осим на Бога и Русију, нема. Срби се надају да ће се на њихов главни бол овог историјског тренутка одазвати јаки брат устима својих весника истине из медија. Нада умире последња. Ми смо већ доживели озбиљан историјски пораз у Украјини, коју је Запад, кроз систем узастопних корака, успео, додуше делимично, да отргне од Русије и гурне у оружани сукоб. Не бисмо желели да се тако нешто деси у братској Србији, чему светски хегемон активно доприноси.
У својству епилога
Само суве бројке из брошуре Рио Тинта.
За производњу 60.000 тона литијума годишње, рудник који ради 365 дана/24 часа би користио
месечно:
110-220 тона експлозива док не очисти пут до налазишта литијума
Годишње током наредних 60 година:
1. 1300 ТОНА емулзионог експлозива.
2. 300.000 ТОНА борне киселине.
3. 320.000 ТОНА сумпорне киселине 94%
4. 1500 ТОНА Натријум-хидроксид 45%
5. 1900 ТОНА хлороводоничне киселине.
6. 110.000 ТОНА калцијумове соде.
7. 60.000 ТОНА живог креча.
8. 80.000 ТОНА цемента.
9. 5000 ТОНА цемента за подлогу рудника.
10. Агрегат 600.000 тона за пумпање пасте.
11. 26.000 ТОНА натријум-сулфата.
12. 1.400.000 (1,4 милиона) ТОНА отпада годишње.
УКУПНО преко 60 година користиће се следеће:
1. 78.000 ТОНА експлозива
2. 18.000.000 (18 милиона) ТОНА борне киселине.
3. 19.200.000 (19,2 милиона) ТОНА сумпорне киселине.
4. 90.000 ТОНА натријум-хидроксида.
5. 114.000 ТОНА хлороводоничне киселине.
6. 6,6000,000 (6,6 милиона) ТОНА калцијум-оксида.
7. 3.600.000 (3,6 милиона) ТОНА живог креча.
8. 4.800.000 (4,8 милиона) ТОНА за цемент.
9. 300.000 ТОНА цемента за подлогу рудника.
10. 36.000.000 (36 милиона) ТОНА по агрегату за пумпање пасте
11. 1.560.000 (1,56 милиона) ТОНА натријум-сулфата.
12. 84.000.000 (84 МИЛИОНА) ТОНА отпада