Pročitaj mi članakMeštani sela Boće na obroncima Kopaonika, u blizini Jošaničke Banje, traže da se hitno zaustavi gradnja mini hidroelektrane na Planskoj reci. Kako ističu, gradnja MHE ne samo da je ugrozila reku i netaknutu prirodu, već je kako kažu, investitor uzurpirao privatne parcele koje se nalaze pored rečice.
Иначе, сам водозахват и већи део тока Планске реке налази у „Пределу изузетних одлика Жељин“, који представља режим заштите трећег степена, а у којем је забрањена градња било каквих водозахвата и хидроенергетских објеката.
Такође, планска река је станиште поточне пастрмке и поточног рака, који су строго заштићене врсте.
Раде Павловић, један од власника парцела која се налази у близини реке, каже за Нова.рс да је инвеститор добио локацијске услове без сагласности власника више од 20 приватних поседа кроз које је планирао трасу, а то је противно закону.
„Направио је пут кроз приватна имања без сагласности власника. Сви ови нелегални радови су пријављени надлежним инспекцијама 13. маја, али грађевинска инспекција још увек није изашла на терен. Узурпирани су приватни поседи, градилиште није ограђено, нема грађевинске табле“, прича Павловић.
Он каже да на позив власника приватних поседа који су љути због бахатог понашања инвеститора из Јошаничке Бање, полиција није хтела да изађе на терен.
„Али, зато су се појавили на позив инвеститора из Јошаничке Бање, који је дошао са сином у приватном џипу без регистарских ознака. Осим забране радова и активности на подручју „Жељин“ које су као такве утврђене Законом о заштити природе, забрањена је изградња хидротехничких и хидроенергетских објеката. Као што су акумулације и бране, укључујући и регулацију водотока. Односно, постоји забрана каптажних или регулационих радова у долини потока“, каже Павловић.
На подручју Предела изузетних одлика „Жељин”, на површинама на којима је утврђен режим заштите ИИИ степена, спроводи се проактивна заштита. То значи да се могу вршити управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, развој села и унапређење сеоских домаћинстава. Затим, уређење објеката културно-историјског наслеђа и традиционалног градитељства, очување традиционалних делатности локалног становништва, селективно и ограничено коришћење природних ресурса и простора. Али, не и градња.
Поступак заштите природног подручја „Жељин“ покренут је 2015. године, када је Завод за заштиту природе Србије доставио студију заштите министарству пољопривреде и заштите животне средине, као надлежном органу, а да се у складу са Законом о заштити природе, подручје за које је покренут поступак заштите сматра заштићеним у складу са овим законом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 21, 2021
