Прочитај ми чланакНишта у нашој Србији није јефтино, ни те бакље, ни последице сцена са кровова солитера у неколико градова, беспотребне демонстрације силе власти, брзоплете акције које нити су спонтане, нити масовне и више показују нестрпљивост него политичку мудрост која је у кризи највише потребна.
Нису ни сузе „јефтин политички поен“, превише је то све за земљу која се играла и са животима, а камоли са усмереним кампањама и нападима на појединце и њихове породице, децу – истиче за Данас Милан Антонијевић, извршни директор Фондације за отворено друштво на питање да прокоментарише паљење бакљи од стране присталица Српске напредне странке и пуштање „Ђиласе, лопове“ испред зграде у којој живи Драган Ђилас и његово потресно сведочење које је режим видео као „јефтине политичке поене“.
Како указује Антонијевић, забрињава цела та акција, тај бели мерцедес којим су власници разгласа са кога је пуштано скандирање, побегли и сакрили се у зграду Општине Врачар.
– Не можете поставити питање ко је први почео, нарочито не када сте на власти. Друго је питање одговорности, видимо да су прекршајне пријаве поднете у неким изолованим случајевима, према речима директора полиције, али њих нема у прекршајном суду, како пишу истраживачки новинари. Остаје нам да верујемо да је ванредно стање завршено и у судовима и тужилаштвима и да ће почети да раде свој посао – објашњава Антонијевић.
* Парламентарни избори су расписани за 21. јун. Пандемија корона вируса није ни близу краја, мислите ли да је одговоран потез власти да се за месец и по изађе на изборе?
– Брзо ће доћи 21. јун. Али, док вам одговарам на питања тешко ми је да се не присетим да је прошло тек нешто више од 24 сата од полицијског часа, ванредног стања, скајп суђења, упознавања са струком, свакодневних конференција за штампу, сусретом са војском на границама и око мигрантских кампова. Спознали смо и како свако од нас функционише под ванредним околностима, а од 1999. и 2003. године нисмо имали овако велике негативне резове који утичу на наше животе, на све становнике, без изузетка. Превише је све било интензивно у протеклим данима да бисмо сада могли, без много емоција, сагледати како би изгледали избори који се најављују за тај 21. јун. Младима ће ти дани бити у знаку пријемних испита за факултете, више школе, тако да сумњам да ће размишљати да први пут у животу гласају.
* Како оцењујете ту брзину уласка у предизборну трку?
– Некако смо неприметно, из режима који нам је педесет дана диктирао ковид 19 дошли до политичких диктата и предизборне кампање. У новом Времену је објављен текст који сам писао и у којем сам детаљније објаснио шта су опасности, који стандарди морају важити за демократске изборе након пандемије и како би на те изборе гледала Венецијанска комисија. Саветовао сам стављање правничких наочара, уместо политичких, како би се анализирали први потези након укидања ванредног стања, први потези након Ђурђевданске одлуке Народне скупштине. Морам да вам се пожалим, помало ван контекста, да је Филип Шварм одустао од наслова који сам послао уз мој ауторски текст, тако да смо уместо Ђурђевданске диктатуре добили Диктатуру људских права. Признаћете да је Ђурђевданска диктатура ефектнији наслов, некако далекосежнији. Но, вратимо се на изборе и ваше питање, много ће дилема бити, који год дан да се одабере, од безбедности приликом прикупљања потписа непосредно након овако чврстих мера, до могућности слободе окупљања и других права неопходних за демократски и фер изборни процес. Када томе додамо и медијску ситуацију, неједнаку заступљеност актера на политичкој сцени, 21. јун делује превише близу. Када год да се одрже, ови парламентарни и локални избори биће пријемни испит за демократију након ванредног стања, наравно, све под условом да поново не уронимо у лоше дневне бројеве и повратак пандемије. Моја бивша колегиница, адвокатица Милена Васић, написала је на Твитеру да ће „слобода, у комбинацији са индивидуалном одговорношћу, пасти људима теже него робија“. Видећемо да ли ће бити те личне одговорности и да ли ћемо успети да зауставимо епидемију, бар унутар наших граница. Да не елаборирам и појам границе, отишао бих на неку другу тему.
* У том смислу, очекујете ли да опозиција која је раније најавила бојкот промени одлуку и изађе на изборе?
– Одлуке се мењају сваког дана, то смо радили и ми током ванредног стања, не видим зашто и политичке странке и покрети, сви политички актери не би преиспитивали своје одлуке. Фондација за отворено друштво је наглавачке поставила све што је планирано за ову годину, чим је почела пандемија. Морате се прилагодити тренутку, помоћи где можете, не можете се правити да се окружење не мења, и то драстично. Видели смо неке одлуке, још неке најаве изласка на изборе које су нас ове недеље изненадиле. Увек подржавам критичко мишљење, оно је основ отвореног друштва, на коју год страну да падне одлука. Политика је омогућавање немогућег, тако смо и ушли у посредовање у дијалогу политичких странака крајем јула прошле године на Факултету политичких наука, пре девет месеци. Немогуће је било замислити да се изборно законодавство мења непосредно пред изборе, а сада видимо да може и током предизборног процеса.
* Када већ то помињете, ви сте били медијатор између власти и опозиције. Има ли начина да се приближе њихови ставови?
– Ставови су и даље превише удаљени, јаз на који смо указивали очуван је, али неки потези који су повучени дају основе за промену медијске сцене, верујем у пролећно буђење свега, па и здравог политичког живота. Ту нам долази и извештај утицајног Фридом хауса, а следи и извештај Европске комисије почетком јуна о стању наше нације, државе, институција. Верујем чак и у буђење РЕМ-а, а очигледно се много тога дешава на учесталим седницама Савета овог тела о чему јавност није много упозната. Занимљива су, како чујем, гласања у РЕМ-у, расправе, теме и иницијативе.
* Шта мислите о лупању у шерпе у 20.05х? Има ли тај бунт грађана неку перспективу?
– Није битно како се види лупање у шерпе, битније је како се чује лупање у шерпе. Много је значајније како наше институције, како власт види ту широку и спонтану акцију у целој Србији, то нагомилано незадовољство, које нећете видети ако ставите ружичасте наочаре. Много помињем наочаре ових дана у текстовима, бојим се да подсвесно признајем да и мени требају једне, али праве, са диоптријом.
* Током ванредног стања, били смо сведоци великог броја кршења људских права у Србији. Роми су малтретирани, мигранти позатварани у прихватилишта, насиље над женама је порасло… Колико је важно да држава не угњетава своје грађане чак и када је у питању пандемија неког вируса и како грађани да се заштите од таквих потеза државе?
– Сва ова правна питања морамо оставити по страни, много је добрих иницијатива поднето нашем Уставном суду, Европски суд за људска права се оглашавао по питању Рома. Да будемо искрени, само увођење ванредног стања није било противуставно, али су се у наредним данима, одмах након 15. марта, морали створити услови да Народна скупштина заседа, да је не чекамо четрдесет и нешто дана да потврди све што је урађено. Вратимо се на маргинализоване групе, битно је како се током пандемије тај јаз премостио. Морамо признати да је већа неприпремљеност за пандемију била у неформалним насељима у којима махом живе Роми, као и свих других који су остали без икаквих прихода и ту је држава морала имати јачу улогу. Сви смо помогли где смо могли, помоћ је упућивана тамо где је било најпотребније. Фондација за отворено друштво је то радила од првог дана, осим повеће подршке РФЗО-у за куповину респиратора, тестова за ЦОВИД и заштитне опреме, подржали смо и иницијативе које директно помажу најугроженијима током пандемије. Друго је питање миграната, а о необуздавању ничим изазване кампање против њих говори и догађај у мигрантском кампу када, након сулудог упада колима и хистеричног урлања, самим чудом нико није повређен, ни мигранти ни војници који их „чувају“. Сачувало их је чудо, а не војска, али се надам да ћемо и ту видети суд, тужилаштво, ко стоји иза овог насиља, ко га је, осим медија, подстрекавао.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 9, 2020
Разорне последице лажних вести
* Дан слободе медија „прославили“ смо 3. маја. Сведоци смо напада на новинаре, притварања новинарке Ане Лалић, паљења куће новинара, константних претњи, таблоидизације… Србија из године у годину пада на листи држава по питању слободе медија… Колико је важно да медији буду слободни и како то постићи у Србији? Како и опозиција да добије простор на РТС-у, али и другим медијима које држи власт?
– Надам се да је то реторичко питање, сви знамо значај слободних медија, а видимо и разорне последице контролисаних медија и лажних вести. Можете уништити животе писаном речју, насловном страном, бесомучном кампањом на националним фреквенцијама. Сетите се само шта је било 16. јануара 2018. године, како се једна вишенедељна кампања завршила.
„Регион Западног Балкана нам може дати стабилност“
* У Србији, малтене у целом региону, на снази је релативизација злочина и злочинаца. Видимо само шта Шешељ ради и колико га власт пушта да сеје говор мржње. Чак ни његове саборце Вјерицу Радету и Петра Јојића власт не жели да изручи у Хаг. Како видите регион у наредним годинама?
– Без обзира на ваше питање које више иде ка прошлости, знате да злочине не смемо заборавити, а ни злочинце, одговорио бих ипак загледан у будућност, јер „тамо ћемо се састати ви и ја“, поручио нам је Ђинђић поодавно. Погледајте какав зрео однос видимо данас у Хрватској према Јасеновцу. Тај чин хрватског председника мора бити узор, а имали смо и примере из наше земље, такође одговорног понашања, не заборавите ни то. У сваком случају, регион се може из учмалости извући једино заједно, то се показало и током пандемије, слали смо подршку и добијали је из региона, укинуте су и бесмислене таксе на робу која на Косово долази из Србије и из БиХ, добијали смо подршку од свих из региона током поплава 2014. а слали смо и подршку партнерима из Албаније, након разорног земљотреса који их је задесио. Сваки потез мора ићи ка регионалној сарадњи, јер паралелно са изградњом односа, најпре са партнерима у ЕУ, али и са свим другима у сложеним међународним односима и геополитичким питањима, регион Западног Балкана је тај који нам може дати одређену стабилност, тржишта су окренута једна ка другима. Да завршим у позитивном тону, треба нам огромна доза оптимизма, оптимизам има јаче дејство и од вакцине против ковид 19 коју чекамо.
