Pročitaj mi članak

ANTI SRPSKI REŽIM U CRNOJ GORI: Udar na srpske medije

0

Kolegijum srpskih medija optužio je državne institucije Crne Gore da svojom neimplementacijom Zakona o manjinskim pravima i slobodama „smišljeno i protivzakonito“ rade na gašenju srpskih medija.

На удару су „Српска телевизија“, „Српски радио“, затим часопис и портал „Српске новине“, а нарочито издавачка кућа „Књижевна задруга“, који се већ годину дана налазе на ивици егзистенције.

© Fotolia/ Kichigin19

 

У апелу за помоћ за очување српских медија, Колегијум је такође истакао и да се држава „преко сопствених штампаних медија, укључила у прљаву и лажну кампању против српских организација“, не би ли на тај начин „са медијске сцене елиминисали најгледанију кабловску телевизију у Црној Гори (Српску телевизију), као и најслушанију радио-станицу (Српски радио)“.

Предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић за Спутњик истиче да су српске организације у Црној Гори доведене на праг финансијске одрживости прије свега јер држава „нема никакву намјеру да имплементира нови Закон о мањинским правима и слободама“, иако је, како каже, „крајњи рок за имплементацију истакао у новембру прошле године“.

Он подвлачи да се у суштини ради о добро осмишљеној активности државе, како би се замрзавањем рада Фонда за заштиту мањинских права на неодређено вријеме, „највише погодиле српске националне организације које нису више у могућности да са својим пројектима учествују и добијању средстава са којима би могли да функционишу“.

Како додаје, „многима би одговарало гашење српских медија из више разлога“. Главни је, свакако, због њихове борбе за очување српског идентитета у Црној Гори, а један од разлога је и тај што српски медији једини преносе руске информативне медије потпуно бесплатно за разлику од неких других који преносе „Глас Америке“ или „Ал Џазиру“.

„То је очигледно смишљена активност јер смо ми организација која се бави очувањем српског идентитета, али постоји и још једна ствар. Ми смо једина и телевизијска и радио-станица која већ седам-осам година преноси руске информативне емисије, прво преко ’Гласа Русије‘, па онда сада ’Спутњика‘, и једина смо радио и телевизијска станица међу 29 држава НАТО-а која преноси те емисије, док је став актуелне власти и НАТО-а да се сви медији који преносе руски информативни садржај лагано и на један непримјетан начин угасе да не постоје“, каже Вуксановић.

Наш саговорник посебно истиче да су „прваци других мањинских заједница (иако у Црној Гори нема већинске националне заједнице) због примамљивих функција у Влади и Скупштини Црне Горе једноставно прихватили интерес владајуће гарнитуре да се стопира рад Фонда за мањине, што у коначници значи да ће се српски медији, који једини немају никакве помоћи са стране, највјероватније у скором времену и угасити“.

„Ми смо апеловали да би да наши грађани, слушаоци и гледаоци знају о чему се ради, и без обзира на то што су српски медији доста и слушани и гледани, тренутно не постоји могућност да функционишемо. Ми смо већ смањили своје капацитете за петнаестак радника, у будућности ће бити још већих рестрикција, немамо могућности ни да се преселимо у нове просторије које смо обезбиједили преко Српске куће у Црној Гори. Све је то урађено потпуно смишљено и намјерно како би се опструисало функционисање српских медија који су истовремено наклоњени и политици која се супротставља НАТО-у и глобализацији која је у Црној Гори све више агресивнија у смислу асимилације српског народа у националне Црногорце“, каже Вуксановић.

Колико је тренутно тежак положај за било коју организацију или појединца са предзнаком „српски“, саговорник Спутњика објашњавана на примјеру да ниједан појединац или српска организација који су конкурисали са неким пројектом на недавном конкурсу у Министарству културе Црне Горе нијесу добили ни цент, иако је буџет тог министарства, како наводи, око 20 милиона евра.

„Све у Црној Гори је везано за промјену идентитета. Уколико се жели да се живи и ради на овом простору, све је условљено промјеном идентитета. Не постоји више ниједан појединац који може нешто да уради на простору Црне Горе уколико не прихвати ту промјену. Тако да се овдје више ни заступљеност у државним институцијама не мјери процентима већ појединачно, и нема више никог ко може да на основу својих знања и квалитета нормално да ради и заслужи да буде дио институција државе Црне Горе“, закључује Вуксановић.