Срби су народ рођен да преживи, први је утисак Џејмса Скивалија (32), маркетинг менаџера и тренера бејзбола из Тексаса, који се доселио у Крагујевац пре два месеца са супругом Кејти и двогодишњом ћерком Ебикејт. У центар Шумадије дошао је да формира бејзбол тим. Увелико организује тренинге у основним школама и тражи таленте за овај типично амерички спорт.

Џејмс је чак научио да прави ајвар

Прво што је научио у Крагујевцу је да су кључни људи у Србији – комшије! Џејмс у интервјуу за Ало каже да је управо од њих сазнао како прегурати зиму у време економске кризе и због тога већ цепа дрва и кува ајвар у насељу Вашариште, где је изнајмио кућу. За два месеца, безброј пута је чуо питање зашто је дошао из земље у који многи млади Срби одлазе у потрази за америчким сном.

– Србија је лепа земља, само да је мало више пара. Знам да многи одлазе и траже бољи живот у Америци. Да није економске кризе, ово би заиста било идеално место за живот. Овде можете да пустите дете да се игра напољу. Нико никуда не жури. Пије се кафа насред улице, у баштама кафића не можете да нађете слободно место, а са комшијама се седи по два, три сата у двориштима и испијају се кафице и пића.

Због чега си дошао у Србију?

– Моја мисија је да направим бејзбол клуб у Крагујевцу и за то сам себи дао рок од две године. Већ имам двадесетак ученика у основним школама. Талентовани су, иако никада нису узели палицу у руке. Истовремено, обучавам и тренере који ће преузети руковођење после мог одласка. Дакле, нисам дошао да узмем новац, већ да некоме оставим бизнис. Ја потом идем даље! Први пут сам дошао у Србију 2005. године после завршеног факултета. Са друштвом сам имао бициклистичку туру уз Дунав. Остао сам тада две године у Србији и обећао себи да ћу се вратити.

Како су те прихватили у Крагујевцу?

– Овде вас старији људи третирају као своје дете. Брину како смо се снашли, нуде се да нам причувају Ебикејт кад затреба. Није проблем ни што сам пре неко јутро пробудио комшију да ми позајми кабл за трофазну струју како бих истругао дрва. Грејемо се на гас у кући, али овде кажу да није лоше припремити који кубик. У кући имамо камин, па ако затреба…

Помажеш ли ти комшијама?

– То сам прво научио. Комшија је кључни човек у животу сваког Шумадинца. Сви остали су далеко, а он је увек ту. Сада тренутно помажем комшијама Васиљевићима да нацепају и претерају своја дрва под трем. Друга комшиница често сврати да пита да ли нам нешто треба. Научила је моју супругу да прави гибаницу.

Научили су те и да спремиш зимницу?

– О, да! Кувао сам ајвар више од два сата. У ствари, читав тај процес са паприкама трајао је скоро цео дан. Пекли смо их, љуштили, млели… На крају се исплатило јер смо добили укусан производ који је наших руку дело. Сада поносно ређам тегле у остави.

Праћење политике у Србији је омиљена дисциплина. Пратиш ли шта се догађа?

– Не мешам политику са стварним животом. То нисам радио ни у Америци. Да је тако, не бих никад дошао у Србију. Једино што знам о овом народу је да је рођен да опстане. Пре доласка, читао сам много о историји и страдању, не само у новијој историји, већ и у Првом светском рату. Заиста сте имали тешке периоде, а опет сте преживели.

(Вести)

Ознаке: Џејмс Скивали, американац, Крагујевац